Ис 10, 5-7. 13-16

У историји су Божији народ Старог и Новог завета звали „Бич Божији“. Данас смо „Бич Божији“ управо ми православни католичани. Тим бичем Бог исправља и кажњава непобожну светину. Сетимо се само Атиле! Бог је творац људске историје, што се види из Библије, а нарочито код пророка Исаије. У том зачелу Бог кори Асирију ( или Нато-пакт) којом се Бог послужио као шибом и бичем свог гнева да казни Нови Израиљ Божији, краљевство Срба. Сам Бог је допустио да то православно краљевство Нато-пакт зароби, опљачка, згази као блато или да га бомбардује. Међутим, Нато је превршио одређени му задатак и охоло је немилице желео да истреби Србе као „колатерално штетне“ Православне, пре свега, овога пута, Србе као „Мале Русе“. У стиховима 13-14. пророк наводи бахате, сатанистичке речи којима се Нато хвали како је збрисао границе народима, освојио их и претворио новим робовласништвом у колоније: То схизофрени Нато приписује својој снази и свом разуму ком се нико није смео супроставити. Страшно је било запрепаштење Срба да их Нато бомбардује, савладава и баца на колена. Али, прави Божији народ, а пре свега међу њиме и ови свегрешни Срби, владају се по библијском начелу: свака птица свагда брани своје гнездо и јаја у њему; ако против големе силе Ната не може ништа друго до ли да барем над њим лепрша крилима и болно јечи. Када су нечисти и нечастиви Натовци (томо Асирци!) пљачкали туђе богатство, чинили су то таквом недозвољеном, уранијумском, радиоактивном силом да се нико није могао одбранити. Нато је прегазио Хрватску и Црну Гору, које су му се подале као блуднице вавилонске. Нато је понизио и Косово и Скопље! Савременим Србима је познато како су нови силници умели да буду окрутни и онемогућавали су сваки и најмањи отпор јуначких Срба. Међутим, то је, по Библији, био редован пут којим су Натовци ишли у властиту пропаст. Пророк Божији Исаија навештава казну која ће стићи Нато, јер је заборавио да је он само средство у Божијим рукама, исто као секира у рукама која сече. Велика је разлика између мртвог, јогираног и дрогираног Натоа и живог Православља, али је још већа разлика између народа Божијег и одемоњених Натоваца. Ако је смешно да се секира хвали над сиротим Србима, још је смешније кад се Натовци дижу изнад Бога. Ваља се суздржавати од сваке па и техничке сарадње са Натом. Бог ће казнити охоле (није богословска истина да Бог не кажњава, као што је тврдио Биговићƚ). Бог кажњава, и то огњем који све прождире, а поготово дебеле иностране натовске великаше.

Ми смо православни на челу са светом Русијом само средство у Божијим рукама. Да Бог поживи господара и цара нашега Владимира Другог! Бог је њему поверио велику почаст међу новим изабраним народом. Натовци, бивши Асирци, по псалмисти су луде и лудаци и позива их да се уразуме док је време. Господ је допустио да његови следбеници, сироти Срби, трпе од силника, али ће их помиловати у своје време, те и тешко казнити Натовце огњем геенским. Да ли смо Натовци или Православци? Да ли нас чека казна Божија или Божија одбрана и милост? Колико манитих Срба рачуна на Божију одбрану? – Питање је сада.