Обрезање Господње Име које спашава

 

Исус Навин је изнова обрезао изабрани народ ножем од камена, прошавши са својим народом Јордан. Док Исус, наш Спаситељ, поново обрезује срца народа свих оних који у Њега верују и који су опрани у светом крштењу и обрезани смачем Господње речи која је двосекли мач Духа. Исус Навин је превео народ у обећану земљу, а Господ Исус је наш Спаситељ који нас је увео у живот вечни. Са Њим смо прешли истински Јордан, крстивши се и поверовавши, те бивали обрезани од препуцијума (preputium) свог неверовања.

И када се наврши осам дана да обрежу дијете, надјенуше му име Исус, дато од анђела прије него што он би зачет у утроби (Лк 2, 21).

Господње Име је изабрано на небу и по Божјој је вољи. Свесветој Богомајци је анђео рекао: И ево зачећеш и родићеш сина и надјенућеш му име Емануил, што ће рећи: С нама Бог (Мт 1, 21). Само ово Име, дано Сину Божијем изражава божанску, небеску стварност Онога који га носи и приноси, јер то Име значи да је Он по свом бићу Господ који спашава. И нема другог Имена даног човечанству којим би се могло спасити (Дјап 4, 12). Још свети апостол Петар у Делима апостолским први благовести спаситељску службу, функцију, Господњег Имена. На Његовом Имену је подигнута Црква, у то спасоносно Име се људи крсте, ослобађају греха и у Њему постају деца Божија, те и улазе у вечни живот. Јер нема другога Имена под небом даног људима којим бисмо се могли спасити (Дап 4, 12). И све ће се дати деци Божијој што год заишту од Оца у Име Господа Исуса (Јн 16, 23). Услишене су све молитве оног богомолитеља које су принесене у Име Господње. Господње Име је свемогуће и чудотворно, јер претставља светотајинску крепост, моћ оваплоћеног Сина Божијег. Призивати Његово свето име, значи позивати се на оваплоћење Спаситеља васељене. На исповедање Господњег оваплоћења страдања, смрти и Васкресавања. Ова призивања светог Имена Господњег су услишена због неизмерних и несагледивих заслуга Господа Исуса. Ево како Господ самог себе одликује, за разлику од нашег поимања одликовања! Свети Павле објашњава у чему је право свештено одликовање. Одликован је крстом у грудима, само онај који је себе понизио прихвативши службу слуге (Фил 2, 7). Стога крсно знамење не може бити одликовање, већ благи јарам који је дужан да носи сваки крштен човек, а свештеник најпре. Чули сте за одликовање крстом као додељивање вишег „чина“ и достојанства у Цркви и знајте да већину тих Крстова напушта Господ Исус, јер су ствари сујете људске, а не заслуга. Само је Господ Крсно средиште људске историје, те и радост свих крштених срдаца и крстоносних тежњи. У Њему све човечанство налази своје уједињење, мир, љубав, слободу, радост и вечно спасење.

Блажени да су они који су обрезани поновним рођењем из воде стварног обрезања. Не само праоцу нашем Авраму, већ и нама, крстоносна вера наша је убројана у праведност, али и у светост. У обожење.