Закони су у Старом савезу мењани. Промењен је Адамов савез са Богом, за Нојев. Праотац наш Авраам је изменио и дао Мојсију нови закон. Будући да Мојсијев није био извршен, он издаје поновљене законе.

Избраништво у вери бележено је болно, обрезањем као јемством извршавања закона. Закон је одређивао да се приноси Господу пасхално јагње као искупитељска жртва за обрезане. Сви споменути савези врхуне у оном који објашњава пророк Јеремија: Обрежите кожице свога срца. Овај Јеремијин закон о обрезању срца, сведочи о застаревању тог закона, јер је у потпуности остварен у Ономе који је срцем обрезан, а то је најпре Господ Христос који је обрезан Јорданом, односно светим крштењем.

Исус Навин је изнова обрезао народ бритким ножем од камена када је са својим народом прешао Јордан. Господ Исус Христос, Спаситељ наш, изнова обрезује обрезањем срца сав народ. Они који су веровали, опрани су крштењем. Крштени су обрезани мачем Божије речи, а она је продорнија од двосеклог скалпела. Исус Навин је увео народ у обећану земљу, а Господ Исус, Спаситељ наш, обећао нам је живот у земљи живота вечног, те смо обрезани само од preputiuma, навлаке, наших грехова. Блажени су они који су обрезани светим крштењем, јер су њихова имена уписана у књизи оправданих и светих.

1. јануара света Црква слави и светитеља Василија Великог, архиепископа кападокијског. Свети Василије је био и остао црквени најкрупнији веледух, више од генијалног интелектуалца, а то значи саствараоца Божијег. Атина је у то време била највећи научни центар и универзитетски град. Свети Григорије Богослов о свом колеги са студија сведочи да му није било равног у образовању и знању. Није било предмета кога он није темељно проучио и изучио, а то је: књижевност, право, философија, музика, беседништво, историја и медицина. Био је лађа пуна знања и првак атинског свеучилишта. Нуђени су му високи академски и државни положаји, али се он одлучио да једно време буде адвокат у Кесарији кападокијској, а затим је отишао на последокторске студије у пустињу. Односно, свети Василије се припремао за монашки живот. Прима ђаконски, па свештенички, те и епиксопски чин. Нема краја његовој богословској борби до данашњег дана. Стално искрсавају из шикаре кривопутица Аријанци на његовом животном путу који се данас називају исламисти. Тако се борба против аријанаца светог Василија продужава и у наше дане.

Свети Василије је за 49 година свог живота, као борац Цркве Христове, бранио православно учење својим научним делима, изговореним и писаним беседама. Организовао је у својој Кесарији велики болницу звану Дом милосрђа, живећи строго аскетски. Тај Дом милосрђа народ је звао Василије, Свето чудо или Горњи Јерусалим. У Њему су били домови за болесне, старе и изнемогле, странце, за сирочад, за умоболне и умируће. Свим тим заводима, генерални директор је био свети Василије, а на челу је поставио архијатра, надлекара.

Светог Василија славе поред Православних цркава и Римокатоличка. Са његовим празником почиње круг грађанског календара. Света Црква је, управо узимајући у обзир углед светог Василија, ставила његов дан прослављања, на дан Нове Године.

Браћо и сестре, срећна вам нова година! Српска реч „срећа“ обујмљује глагол сретати се. Значи, за Србе је срећа једино могућа у заједничењу у сретању. Имајући такав литургијски појам о срећи у свом језику, Србе и све оне који говоре српски, не занима лажна срећа у сенци смртној, већ само она доживљавана у вечној будућности, те и она која отискује у ту рајску будућност. Не занима нас Ничеова јагњећа срећа, насе-и-подасе. Не занима нас срећа свеопште људске глупости, већ срећа блаженства спасавајућих се.

Најпре заблагодаримо Богу за многе дарове којима нас је обасјао прошле године. Благодаримо за све, јер смо ми литургијски освешћени. Заблагодаримо нарочито за оне дарове које смо примили незаслужено, по милости Божјој, те и да Господ не гледа на безакоња наша, јер ко ће остати, пита Псалмист. Да се ове године загрле у Христу Европа и Америка, господа Владимир Владимирович Путин и Доналд Трамп, Азија и Африка, те и Аустралија, у славу Имена Његовог. Помолимо се, браћо и сестре, да Бог надахне све народе миром, радошћу и стварањем духовних и телесних добара. Честитајмо једни другима Нову годину понављајући речи псалма (115, 1). Не нама, Господе, не нама, него имену Твоме нека је слава, во вјеки вјекова! Амин.