Осмога дана по рођењу Господ наш благоволео је да буде обрезан да би испунио Закон (Мт 5,17). Обрезање је учинило очигледном човечију природу Христову. Христос беше стварно тело које је Јосиф обрезао. Права крв потече Новорођенчету. И бољаше га рана! И плакаше од бола!

Својим светим Обрезањем, Господ установи духовно обрезање. Испуни Старо и заче Ново, духовно. Отпоче обрезање духовних страсти, грехова и греховних жеља. Телесно обрезање је као озледа, сакаћење, које оставља ожиљак. Она бакарна змија коју је направио Мојсије у пустињи није бљувала отров (Бр 21,9), није сипла грех, јер је Господ безгрешан. Богомладенац је претрпео ту рану да би испунио Закон, да би узео на себе грехове целокупног света. Он узе обличје грешника подносећи посекотину за грех одређену у Старом завету. Преузимајући наше грехове, у псалму Господ вели: „Што нисам отимао, тада враћах“ (Пс 68,5). Безгрешни, за наше грехове прима болове обрезања.

Обрезање је старозаветни знак и белег изабранства од Авраама, односно од Мојсија. Адаму је било наложено да е једе са стабла познања добра и зла. После пада прародитеља Адама и еве, Ноју је дат нови знак – дуга у облацима.

Још је сетни пророк Јеремија позвао на обрезање свога срца. Срцем обрезани одстрањују praeputium, капицу уда, знака љаге грехова. Реч је продорнија од двосеклог мача, док је нож од камена, којим су се обрезивали Јевреји, веома туп и веома сакати.

Блажени да су они који су обрезани на кожици капице свог срца и препорођени из воде. Крштени су уствари обрезани водом.

Обрезање Господа Исуса (Лк 2,21) знак је калемљења у Авраамово потомство, у народ Савеза, Христовог покоравања Закону и посвећивање за богопоштовање Израиљево. Исти је знак пралик, архетип „Христовог обрезања“ – свето Крштење (Кол 2,12-13).

На светом Обрезању новорођенчету је наденуто име Исус које је с неба донео арханђео Гаврило. „Надени му име Исус“, рече Јосифу анђео (Мт 1,21, Дап 4,11-12). Ово спасоносно име Исус, од искони је чувано за наше избављење. Име Исус обасјава свет као сунце, као што рече Малахија пророк: „Вама, који се бојите имена мога, грануће сунце правде“ (Мал 4,2). Исусово име умириса васелену: „Име твоје је миро изливено“ (Пнп 1,2). Тај миомир благодати долази с неба на земљу. Сила имена задиви анђеле и обрадова људе, уплаши ђаволе, руши све идоле претвори их у прах и свиће зору спасења (Фил 2,10).

Име Јошуа, Исус, носио је и онај избавитељ јеврејског народа који га је увео у обећану земљу, те и онај велики Израилац који је после повратка из изгнанства много учинио да би се народ вратио своме Богу и духовно обновио.