Идолатрија је религиозно обожавање неког предмета или личности као божанства. За јевреје, хришћане и муслимане, грех је против Божијих заповести. Познато је из Светог Писма да су се Јевреји молили златном телету. Идолатрија или идолопоклонство је обожавање идола које је типично за многобожачке религије и религиозне покрете. Све авраамовске религије (јудаизам, хришћанство и ислам) сматрају обожавање идола као замену за обожавање истинитог, живог Бога. Идолопоклоници обично сами бирају предмет или личност обожавања, те и сами они сносе моралну одговорност за то дело против заповести Божијих. Када пак жива односно пулсирајућа личност подстиче, тражи и изискује властито обожавање, у моралном погледу одговорност је пола пола у односу обожаваног и његовог обожаваоца. Ми савремени хришћани смо кроз дуг период паганизације веома склони како самообоготворењу, тако и обожавању многих кривобогова од блата, односно љусковине. Паганштина буја као коров свуда па и у Цркви. У Цркви су обожаване неке црквене личности као божанства, али не по суштини, не по бићу. Римске папе су све одреда обожаване као богови, што се види по извесном Танућу и екстази коју доживљавају верници идолопоклоници у додиру са Vicarius Christi. Наравно, ни православни не губе време да се додворе, улижу и потчине неком високом црквеном достојанственику, прелату као идолопоклоници. Ти односи заударају на демоне и пројављују се као Јудин грех, среброљубље и властољубље.