За јеромонаха Илариона Ђурицу, 'обнова и покајање су синоними'. - Обнова Светоарханђелског манастира у Брезовцу није ништа друго него покајање, а мисионарски занос је монашки занос. Он је тих и не разлаже се у речи већ у монашки живот и монашко дело. Треба најпре да се духовно обновимо, па да наставимо са неимарском обновом - каже јеромонах Иларион. - Имамо диван храм, али кров прокишњава. Потребно је да се уради прилазни пут, поставе путокази, паркиралиште, манастирски конак, доведе вода... Да се ураде улазна врата на цркви, утегну зидови, ураде фреске и иконе и унесе пуно светлости. Не вештачке светлости, већ природне од воштаних свећа. Простор у припрати треба уредити у једну капелу, у једну крстионицу која би била урађена по угледу на ранохришћанске крстионице и отворена за целу епархију, где би сви могли да дођу и крсте се на ранохришћански начин - урањањем. Замислио сам да она буде посвећена светом Клименту Римском, који је био слава Карађорђева а који је и сам имао прибежиште у нашем манастиру - наглашава Иларион Ђурица. У брезовачком манастиру био би постављен и заветни крст који би био посвећен светом Јоаникују црногорско-приморском и аранђеловачком, који је негде у околини Аранђеловца 1946. године стрељан. Уз остале пратеће садржаје брезовачки манастир био би окружен вртом од белих и жутих љиљана…

Запис из 2002. године