Небески мир

Духовни, свети свештеник има све добро овог живота у Богу и својој браћи и сестрама, односно у цркви. За њега не постоји себична подела на моје лично, свештеничко и ваше црквено, народно. Он је носилац благодати и увек доноси само небески мир у срца верних и проводник је, небеска жица Духа Божијег. Таквог свештеника народ воли и храни.

Духовни свештеник

Духован свештеник воли људе, марљив је и ревностан, веома одговоран, пријатан, ослобођен од свега порочног и не воли чулно љубављу већ светом. Живи од олтара, али се не богати од олтара.

Света мржња Свети свештеници су се такође као и монаси одрекли света ради Бога, али и сви духовно развијени хришћани који поседују литургијску свест, мрзе на робовање путености и уживањима без мере.

Слуга Божији

Свети свештеник да мрзи и да анатемише бар три пута дневно демона среброљубља и грех властољубља, јер је слуга Божији!

Крштен поп Синтагму крштен поп преузео сам и усвојио као своју од архиепископа цетињског Амфилохија, јер је сматрам богословски беспрекорном и генијалном.

Богатство распопљује

Богатство не само да распопи попа и лиши реда калуђера, већ их потпуно лишава способности да иког воле.

Човек робот

Свештено лице, идолопоклоник среброљубља се временом претвара у чудовиште без срца или у робота који је програмиран да само шкоди.

Бежање од свештеника

Удаљивање и бежање народа од свештеника има узроке и последице. Тај јаз је у томе што таквом свештенику народ не верује, што не верује у његову љубав према народу Божијем и према Богу. Јаз се продубљује неозбиљним и саблажљивим понашањем свештеног лица и масовним отпадањем народа од цркве.

Каста за себе

Када је каста за себе, свештено лице стрши и усамљује се као Ирод, као спахија. Као такав је антипатичан народу и због поседовања материјалног богатсва и разметљивог његовог показивања, омражен је у народу.

Недуховно свештено лице

Недуховно свештено лице не проналази се у богоопштењу и човекоопштењу. Зато је такав често такозвана конфликтна личност, самом себи идол и неисцељиви расколник. Тај самољубац је и лажљивац, крадљивац црквене имовине, те и гадан насилник. Између њега и народа зјапи провалија пакла у коју пада управо то свештено лице ма ког чина било.

Мржња на монахе

Некрштени поп највише мрзи свештеномонахе и монахе, јер они теже еванђелском идеалу.

Обесхристовљење

Некрштени поп као и онај богаташ из Евангелија и као човек на власти, најчешће се потпуно упропасти и расчовечи до краја, што се види управо у његовој бесрдачности, обездуховљењу и обезхристовљењу.

Некрштени поп

КВ и ВКВ попови падају на искушење новца односно Јудиног греха, среброљубља, али и власти и властољубља које им отвара брзином светлости директан пут у ропство пакла огњеног. Богатство и власт по светим Оцима, не само да распопљују, већ и обескршћују свештеника, односно лишавају га благодати свештенства. Видети: свети Јован Златоусти, Григорије Богослов, Амвросије Милански, Григорије Велики, Нектарије Егински и многи други.

Критиковање свештеника

Свети свештеник који живи и делује богоугодно не боји се такозване друштвене критике, јер се она не односи на њега. Такав свештеник не забрањује друштвену критику зла и не скида са репертоара добре и лоше драмске писце, јер их ни једна реч осуде зла не дотиче лично, већ та осуда разоткрива само његово блаженство изгнаног правде ради.