Мт 13, 1-23

На Господње речи су будно пазили не само фарисеји у прошлости, већ и савремени фарисеји. Чим они и ми преплавимо цркве, Господ се повлачи у чисту природу и у њој беседи. Загледан у природне расаднике, ево беседи о сејачу. Логос Божији, Реч Божија је сејач вечнога живота. Он благовести тако долазак Царства Божијег. Реч Божија као и Његово семе беспрекорно је, и остаје нам само питање тла, земље. Највише зависи од способности клијавости семена, али и топлине којом се развија, расте и улази у живот. Слепоћа и окамењена срца старих и нових фарисеја наших савременика, знамо. Знамо и пролазно одушевљење светине (маса), те и презир најближих сродника и познаника. Уз презир, коров је који загађује Божији расадник и предрасуде су о Назарећану и Назарећанима. Код нас све заказује и оклева, док је код Бога сваког часа време сетве, али и време жетве. Богата сетва је увек награђена још богатијом жетвом. Јер како пада дажд или снијег с неба не враћа се ономе, него натапа земљу и учини да рађа и да се зелени, да даје сјемена да се сије и хљеба да се једе. Тако ће бити ријеч моја кад изиде из мојих уста: неће се вратити к мени празна, него ће учинити што му је драго, и срећно ће свршити на што је пошаљем (Ис 55, 10-11). Божја је реч креативна, стваралачка. Ако није стваралачка, ако није песништво, није ни Божија. Речју је створено све што постоји. Логосност су клице живота самих речи. Без логосности, речи су пусте, празне, гњаваторске и јалове. Познати су вам гњаватори фразери, говорници без главне мисли, они који говоре да не би рекли ништа. О, васелена се уморила од фраза и јалових обећања! У срцу таквих беседника гњаватора никада реч телом не постаје. Зашто је то тако? Наш савременик не чује Бога, не учи о Богу, не чита Свето писмо, не проучава богословље, не пева о вери... задатак проповедника је да духовно глуве и неме оспособи да опет чују и да проговоре. Како је могуће да ми крштени никада не задрхтимо због велике одговорности коју нам нуди понуђена сетва Речи Божије, и што се не одважимо већ јеном да у највећој мери бивамо живо Еванђеље. Да се и у нама Реч оваплоти и опет јави међу људима. Е да смо добра рајска земља, одговорили бисмо са три жетве годишње и са строструко повећаним приносима. Као такви сејачи, ускоро би се обожили и винули међу небеснике. Тајна светости таквих сејача јесте благодат којом их је Господ обдарио. Зато свеци, као на живим, дивним иконама ђакона Срђана Радојковића имају велике очи које нас прозиру дубином и бистрином. Зато они чују шапат благодати и не оглушују се и уопште не чују заводничку песму Сирене која је мамила бродаре, а потом, омамљене и опијене их убијала. Тај зов који води у пропаст језив је. Небесници (познајем их и разликујем од Сирена) имају отворено, широко и топло срце које је грлило васелену, васцео свемир и само небо. А шта је са окамењенима срцем? Они су се потпуно затворили и неприступачни су ни за покушај нуђења речи спасења. Тај камењар безбожништва, беживотности и млакости биће сурван у пакао као и сва срца отврдла. Очајавање о милосрђе Божије типа: ја сам бољи од Бога и знам шта је боље за мене, најчешћи је разлог отпадништва од вере. Брига о залудним стварима и стална заокупљеност материјалним стварима, убрзани темпо живота рачунари незаситне похоте гуше семе Божије. Оно је закржљало и изгубило сваку животворност. Видите те лешеве по нашим црквама о којима проповеда преподобни Јустин Нови Богослов!? Опет смо све ми скривили. Будући нарциси, углавном смо заокупљени самима собом, својим мислима и предрасудама, погрешним мудровањем. Тобоже знамо шта хоћемо, али не знамо шта морамо. Слободни смо тобоже и ослобођени од предрасуда у сваком погледу, а уствари смо жива запрега Злога. Тај наш крвник узима нам узима реч, логосност, из срца и чини је нелагодном. Браћо и сестре, да ли смо ми залудни колачари или слични обредници, да ли је света Вера наша апстрактна теорија или је она наш живи живот којим дишемо и хранимо се? Да ли је наш живот хагиографски, као житије светих? Или ново Еванђеље? Многи су сејачи управо свети. Колико је доброг и светог семена пало и поред вашег пута. Да ли сте ви неуморни сејачи које ни један неуспех не обесхрабрује? Да ли сејете упркос томе што није никло? Црква је она која образује свештене сејаче, свештенство и вероучитељство. Да ли је сваки наш покушај вере и вероучитељства прашина која се брзо слегне? Бог нас не може без нас спасити! Учествујемо у Богу и доносићемо многе плодове како за време, тако и за вечност.