На почетку сваке наше православне Нове године увек стоји икона среће: Богородица са Богомладенцем у наручју. Кнез Мирни, Мироносац, Богомладенац, разликује духове. Ко одбаци то Дете, одбацио је себе самог. Порећи себе самог значи самог себе проклети. То уствари значи одбацити, порећи благослов самог себе али и Мира, Смисла и Циља живота.

Ко прима Богомладенца, стећи ће мир који свет не може дати, али ни одузети.

Ароновим благословом се укрепљивао израилски народ на крају богослужења, а особито на празник Сеница који се славио 1. јануара. Са правом деце Божје и ми призивамо Христов благослов на почетку сваке Нове године.

С обзиром на то да ми, за разлику од многобожаца, нисмо господари своје среће, ми благослов, срећу од Бога тражимо свим својим бићем. Наша хришћанска срећа изван је наших домашаја. Пуноту среће нам даје Бог пре свега у свом блаженству предукуса Раја на земљи. Та срећа и јесте благослов Божји. Једино Бог нас може усрећити, јер нас једино он може благословити миром из ког се рађа сигуран живот и сва друга духовна и материјална добра. Уз благослов Божји остварићемо све што очекујемо и молимо од Бога. С благословом ћемо напредовати у сваком добром делу. „Ако је Бог с нама, ко ће против нас!“

Чежња за Богом је срећа за коју је човек створен. Срећа је оно блаженство за којим смо непрекидно трагали. Срећан је онај који је од Господа нађен и онај који га је у исти мах нашао. Тај сусрет је срећа.

Срећни су они који гледају Бога, којима се Бог неисцрпиво отвара и лије благодат. Они су извор, врело среће; мира и узајамног заједништва. Права срећа се не налази у богатству или благостању, ни у људској слави или моћи, ни у каквом људском делу, ма како оно корисно било. Срећа је у Богу самом.

Срећа материјалног богатства је идол нашег времена ком се мноштво људи нагонски клања. Иметак није срећа. Иметак не може да усрећи. Слава, гласовитост, такође.

Жудња за правом срећом ослобађа човека од привржености свету и отвара га за Рај, за гледање Бога. „Обећање да ћемо Бога видети надилази свако блаженство. У Светом писму видети значи поседовати. Ко види Бога получио је сва добра што се могу замислити“ (Свети Григорије Нисиански, Orationes de beatitudinibus, 6, PG 44, 1265A).