Мт 5, 20-26

А ја вам кажем да ће сваки који се гњеви на брата свога ни за шта, бити крив суду; а ако ли ко рече брату своме „Рака“ биће крив синедриону,а ко рече: „Будало!“ биће крив паклу огњеном. (Мт 5, 22). Реч „Рака“ неки преводе као „Глупане“, а реч „Будало“ као „Луђаче“ или као „Маниташу“.

Задивљујућа је храброст Господа Исуса који суочава своју реч са откровењем Божијим у Старом Завету и са нагађањима писмознанаца. Богу није до самог чина колико до сазирања. Убиства се чине и харају у мислима и у срцу нарочито ако се то мишљење изражава погрдама, увредама и понижавањима. „Рака“ би био онај који није поставио питање о Богу, празнов, верски религиозно ментално ретардира; глупан. А „Будала“ би био маниташ, односно безбожник, антитеиста, који не признаје присуство Божје. „Рака“ је псовка против Бога која изражава огорченост против Бога. Рече безумник у срцу својем: нема Бога (Пс 14, 1). Безверје поприма пагански карактер у противхришћанском смислу одајући се хедонизму. Безверје у савременом свету је расцеп, религиозна схизоидност. Испољава се као схоластика Томе Аквинског у XXI веку а и савремена томистичко-протестантска службена теологија у нас, на челу са идеолошким екуменитима, као што су †Стефан Чакић, †Бенедикт Ананић и †Радован Биговић и други. Савремени екуменизам јесте револт против православља и бедем „поквареног друштва“, како би рекао Волтер (Voltaire). Наравно тај идеолошки екуменизам је најпре устремљен против преподобног оца нашег Јустина Новог Богослова и светоотачког богословља, уопште. То се најбоље види на потпуно унакаженој икони, делима Стаматиса Склириса, као поткрепљенима те новоунијатске теологије.

Убиства се чине у срцу. У срцу пикаде је и православна вера. Та новотомистика код нас изражава се увредама, па и грдњама. Ти безбожници у духу убијају православље. Када бисмо се вратили у праву веру, уклонио би се брлог идеолошког екуменизма, као извора смрти, заразе и опакости.

Византијско огледало наших савести у исповедању вере мора бити профињеније. Зло је у мишљењу, у кривоверју, а и у намери да се нашкоди правовернима. Идеолошки екуменисти нису нама браћа и сестре, они су следба. Не смемо приступати њима у којима влада немир. Нећемо се искупити прежвакајући заблуде, будалаштине или неотомистичка маниташења. Нема смисла да се миримо са њима, јер они срамоте нашу веру. На путу смо према вечном Судији. Још имамо времена да се помиримо, те и да се покајемо за многе заблуде. Када пређемо у вечност преостаће нам митарства и веома строг суд. Још смо овде и неуморно праштајмо, милосрдно праштајмо и заблуделим нееванђелским екуменистима.