Мт 10, 34-11, 1

Пророк Михеј као да је наш савременик када пророкује: Неста побожног са земље и нема правога међу људима, сви вребају крв, сваки лови брата својега мрежом. Да чине зло објема рукама што више могу... Јер син грди оца, кћи устаје на матер своју, снаха на свекрву своју, напријатељи су човјеку домаћи његови (7, 1-6). Заиста, завладали су најгори и са њима неправда. Сваки се бори само за себе и свако је против свих. Погледајте нам новине, породице, школе, факултете... Нема сумње, код нас је већ отпочео Суд Божији. Наш Титушка и многи други са њим су нас претворили у шут, отпад од Бога. Тог духовног шута има свуда, па и у Цркви. Страшни суд Божији се састоји управо у доказима које ми сами, без да је то неко тражио од нас, излажемо на хиљадама страница. Одлучује се овце од јаради. Раздваја се добро од зла. Не мислите да сам дошао да донесем мир на земљу; нисам дошао да донесем мир него мач (Мт 10, 34). Тај мач Дух је Свети који одстрањује злога од доброга, благоверног од безбожника, од духовно ученог од неуког. Овим одлучивањем и пресуђивањем остварен је мир. Утврђене су границе добра и зла, Бога и Сатанаила. Ми примисмо помирење (Рим 5, 11), помири нас (2 Кор 5, 18) Дух Свети , те се помирисмо с Богом и једни са другима и то учинисмо крстом убивши непријатељство на њему (Еф 2, 15). Божија Реч је бриткија од мача (Јев 4, 12). Продире тај мач Духа Светога у нашу дух-душу и одваја, одлучује све наше похоте од правог страха Божијег. У светом Еванђељу мач означава логоса Божијег. Стога је он Огањ. У Откровењу Господ Христос има лице које просијава као сунце (Отк 1, 16), док је из његових устију излазио оштар двосекли мач. Он је Огањ који прекаљује. Мач је расекао време од вечности. Мач је племенит наоружање свештеника, монаха и песника. Права беседа је мач у еванђелској речитости. По сечиву и штитнику, мач обликује крст као знак спајања, сједињења. И то есхатолошки знак.