Отк 7, 2-4, 9; Пс 24/23; Јн 3, 1-3; Мт 5, 1-12

Будући да смо сви ми на гробљу тужни због привременог растанка од својих милих и драгих покојника, Црква нас о Задушницама, позива на радост, јер жели да нас утеши истинама наше вере. Питате се, чему и зашто се радовати, и то још на гробљу. Какво радосно одушевљење вером може испунити човека ове јесени када гледамо како опада лишће, трава вене, а живот у природи замире. Чему да се човек радује у јесен? Да ли што му јесен предочава његову будућност? Све сахне и вене, тако ћемо и ми усахнути, увенути и ишчезнути из овог живота. Чему да се крштен човек весели сада када обнавља успомену на своје покојне, те се опет и опет растужи, а можда се и заплаче и зајеца. Зашто нас Црква упорно на све Задушнице и сваке, осим Велике суботе, нарочито позива да се радујемо? – Па због сусрета! Због утехе сусрета! Сваком гробу на ком је пободена крстача, у ком почива благочестиво чељаде, ми православни чинимо појасне метаније и целивамо га као Часну трпезу. Црква нам предочава сећање на непрегледну војску светих којима је Анђео Чувар отворио двери вечности, вечне славе, који блаженствују у вечној радости, без бојазни да ће икада доћи крај њиховом блаженству и слави. Док се сећамо славе наших покојника, у дух-души нам се буди нада да смрт није свршетак свега, него почетак новог живота. Бог је Трисвети Бог. Једни се у свом животу наслађују многим задовољствима здрави као дрен, а други се злопате у разним болестима и телесним јадима. Једни проводе живот у радости и смеху, а други у страдањима, патњама и сузама. Бог ће једном отрти сваку сузу оних који страдају, исцелити сваку рану и дати да и у радости и раздраганости заигра и твоје срце. Та нада нас испуњава управо данас када се сећамо светих у небу. Сви смо позвани на ову радост као Христови пратитељи на све векове. Како то остварити? У Цркви су непрегледне војске светих који нису уписани у диптих светих. Непрегледна је и чета светих из нашег рода, братства и племена који нам служе за пример. Ко су свети на небу? Сви су они били млади људи као ми, па понекада чак веома грешни и порочни. Борили су се за истине вере непрестано. Уз то, су се хрвали са истим страстима и искушењима као ми. Исповедали су и исту веру као и ми, исповедали се као и ми, примали свете тајне као и ми, те коначно урасли у Христа, у Царство Божије. Светом Јовану Богослову се отворило небо, те је видео свете становнике Горњег Јерусалима. Он пише у Откровењу: Потом видјех, и гле, мноштво народа којег не може нико избројати од сваког племена и рода и народа и језика, стајаше пред пријестолом и пред Јагњетом, обучено у хаљине бијеле, и палме у рукама њиховим (7, 9). И упиташе Јован ко су они и одакле дођоше. И зачу одговор: Ово су они који дођоше из невоље велике, и опраше хаљине своје и убијелеше их у крви Јагњетовој (7, 14). Ко су свети небесници? Осим оних које бележи календар и које славимо у Богу на олтару има и мноштво оних који никада неће бити уписани у календар неба, а јунаци су вере, свети су и блажени. Има међу њима сигурно и наше браће и сестара по вери, наше родбине, који умреше у пријатељству са Богом. Ја сам имао прилику ове године када сам сахрањивао свог ујака Љубу да умијем у вину и уљу свете мошти мојих предака Атанасија, оца витеза Карађорђеве звезде Милана и осталих с њим, и уверио сам се да су свети, иако никада неће бити уписани у диптих светих. А то није ни потребно. Неће бити никада уписана многа мала крштена деца која су умрла у невиности. Ту је и онај безброј оних који су дошли из велике невоље, односно, после тешке борбе са самим собом и са искушењима око себе, па благословено освојише циљ живота, блажену кончину. Конац који дело краси. Има ту безброј светих сведока Христових, светих мученика. Сва ова непрегледна и непребројива војска блажених небесника чека наше придружавање и моле се на небесима за нас, своју браћу и сестре да не посустанемо у искушењима, тескобама и невољама, да после овог живота дођемо к њима у Царство Божије. Грешите сви ако сте на ове речи равнодушни и малодушни, тврдећи да овакви не можемо доћи у небо. Не усуђујем се ни ја да помислим да сам достојан да се наслађујем заједнице са светима, јер сам грешан човек. Не усуђујем се да помислим да ћу стати у ред светих са нашим преподобним оцем Јустином Новим, Јованом Шангајским Санфранциским, светим Драгољубом Покосовским, Анастасијом Поповопољском, Василијем Острошким, Теодором „Светитељем лепе књижевности“, Светим Савом Српским итд, ја који сам одавно изгубио чистоту и лепоту дух-душе. Има наде и за нас, браћо и сестре! Немојмо се плашити митарстава и сличног. У Царству Божијем су многи који су много и упорно грешили. У небу нису само они који нису никада сагрешили. Осим њих, усуђујем се да тврдим, да у небу има и оних који су тешко Бога вређали, али су се исповедили, у покајању поправили и постали свети. Ако си издао Бога и брата, сети се светог апостола Петра и многих других с њим који су издали, па се покајали и исправили. Ако си у часовима заблуделости и лудости био хулитељ и богохулитељ, немој очајавати, кај се, и спасићеш се. Сети се да је Савле, потоњи апостол Павле, био сауправитељ Мосада и богохилутељ и прогонитељ Христов. О себи као удбашу овако говори: Мене, који сам раније био хулитељ и гонитељ и пркосник, али бих помилован, јер то из незнања учиних, у неверовању (1 Тим 1, 13). Није браћо и сестре понестало Божјег милосрђа и за хулитеље, гонитеље и насилнике само ако се покају и поправе. Ако си се занео/занела младошћу и младалачким вихорима, па си пао и испрљао се, немој мислити да нема наде за твоје поправљање. Не очајавај, ако си грешио и саблажњавао друге, имаш свету Марију Египћанку која је много и тешко грешила, а сада је подстицај другима у покајању, те ће ти она и отворити врата неба.