Молитве заклињања су искупитељне и велики су дарови Крста Господњег. Оне нас обогаћују Христовим сиромаштвом, смирењем, поправљају нашу охолост и непокорност. Оне чисте онога ком се читају, али и све присутне слушатеље, а уз то лече и заклињу и прогоне нечастивога. И у њима се испуњава што је казао Исајија пророк: Он немоћи наше узе и болести понесе (Мт 8, 17), те нас Својим Ваксресењем оправдава и искупљује. Те молитве су посета Христова и велики пораз царства Сатанаиловог. Сам Господ о томе сведочи када каже: А ако ли ја Духом Божијим изгоним демоне, онда је дошло к вама Царство Божије (Мт 12, 28). Господња истеривања злих духова (егзорцизми) ослобађају људе од демонског мучења. Она су знамења великих победа Господњих над кнезом овога света (Јн 12, 31). Царство Божије ће коначно бити успостављено Крстом Христовим. Свештеник може од онога који је посустао под тамом овог света захтевати да прочита Верујем и да понови одрицања од ђавола из поредка светог Крштења, па и да га помаже светим уљем. Службу заклињатеља (егзорцисте) вршили су крштени хришћани рукопроизведени у ту службу у Цркви. Требало би је поново успоставити. Заклињатељ мора да има беспрекорни живот. Рукопроизвеђењем стиче благодат да ослобађа опседнуте од Злога. Сам Господ је вршио заклињања (Мк 1, 25). Моћ заклињања има сваки свештеник уколико целомудрено живи. Младим свештеницима и свештеномонасима, као свештеницима типа верских службеника, не препоручује се да се усуђују да читају молитве заклињања светог Василија Великог за оне који пате од демона и од сваке немоћи. Ова молитва се може читати и римокатолицима, па и свима који хоће да је приме. Свети заклињатељу Трифуне, моли Бога за нас!