Мт 13, 24-30

Прича о кукољу је понављање о приче о сејању, али је садржајно допуњена и њу је Господ и протумачио. У овом поређењу се јавља и незвани гост, веома непријатељски расположен – сам самцит ђаво. Будући да је он кнез тамни (Лк 22, 53), он сеје ноћу. По свој прилици да у овој причи није сам Господар сејао, већ је сетву делимично поверио и слугама, најамницима и, можда, варалицама. Сетва је добро одрађена, по господаревим и упутствима агрономије, међутим никло је веома много кукоља. Упркос свим агротехничким мерама и заштитном запрашивању никло је много кукоља. Непријатељ је засадио сетву коровском биљком. Није довољно сејати, већ је важно и бдити над усевима и спречити бујање Црног Љуља. Слуге су мислили да је једино решење почупати Црни Љуљ да не расте са пшеницом, а Господар мисли да је прекасно. Ваљало га је пре уочити и чупати, а не тек сада када је пшеница већ развила класове. Палестински агрономи кажу да у Светој земљи има кукоља који се дуго не може почупати, јер је толико помешан са пшеницом. Тешко је просудити шта је добро, а шта је зло. Веома је невољно добру се радовати, а подносити, истовремено зло до краја. Сваки син и кћерка Благодати тешко подноси то буњишно стање света. Свет је у непрестаном иксушењу да би пре времена оставио тај неред по свом нахођењу и самовољи. На Дан Суда Божијег из срца добрих ће ишчилити свака мука и свако страдање, а злољубиве ће стићи зле прилике, страшне болести и помор, изненада. Живи ће се распадати и тешко ће умирати. Бог у својој руци држи све Благоверне, а Црни Љуљ води на поводцу своје робове. Све хита према циљу који је одредио Бог, а не Црни Љуљ. Бог зна да пшеница неће пропасти, него да ће бити сабрана и сачувана у Његовој житници. Исто као Бог, треба да мисле и сви Божији, сви који су покорни Његовој Светој вољи. Да тако сазиру ствари, потребно им је много чврсте вере, големе доброте и зреле мудрости. Бог је за себе задржао коначан суд: Моја је освета, ја ћу вратити, говори Господ (Рим 12, 19). Господ Исус је одбацио предлог апостола као неоснован, наиме, они су хтели да призову огањ на самарјанско село које је одбило да прими Њега и Његову пратњу (Лк 9, 54-5). И Господ им је одговорио: Не судите, да вам се не суди (Мт 7, 1).