1Јн 3, 18-24

„Васцело Свето писмо учи колико вреди љубав, али не знам да ли ма где више него у овој посланици (...). Будући да љубав није у свима савршена, нека не очајава онај у коме још није достигла савршенство, само ако је у њему рођена да буде усавршена. Ако је дакле рођена да буде, треба је неговати и усавршавати и пѝтати одговарајућом храном... Много је оних који дарују своја добра да се прикажу; не траже друго него људску похвалу и пљесак светине, а та је слава пролазна као ветар и крајње нестална... Брата љуби онај који пред Богом, онде где Он сам види, испитује своје срце и хоће да се увери да ли то зацело чини из љубави према брату. Оно Око које иде до дна дух-душе, Коме човек не може доћи, даје срцу сведочанство... Сазири нутрину своје савести, јер човек не може судити оно где не може видети. Ако хоћеш да смиримо своју савест, учинимо то пред Њим... Ти сакриваш своју дух-душу људима; сакриј је Богу ако можеш!? (...) Нека у теби расте она љубав која једина води у живот. Нека ти твоја савест сведочи да је та љубав од Бога. А ако долази од Бога, немој је разглашавати на велика звона пред људима. Неће те људска хвала понети у небо, нити ће те људски прекори и покуде искључити из њега (...). Ко дакле има братску љубав, и то пред Богом, онде где Господ види, моћи ће да упита своју савест и пажљиво је испита да му одговори како је у њему истински корен братске љубави, јер од ње долазе добри плодови. Тај има поуздања у Бога и од њега ће примити све што иште, јер врши Његове заповести (...). И кад Бог долази у сусрет нашој вољи, услишава нас с обзиром на наше вечно спасење. Ако од Лекара тражиш свеже воде, одмах ће ти је дати ако ти је душекорисна. Али ако Ти не чини добро, он ти је ускрати. Зар те није услишио? Ускратио је твојој вољи, али те је услишио за твоје вечно спасење (...). Како ће неко познати да је примио Духа Светога? Нека пита своју дух-душу? Ако она љуби брата, Дух Божији остаје у њему. Нека пита и искуша сам себе пред Богом, нека види има ли у њему љубави према миру и јединству, љубави према Цркви расејаној по свему свету. Нека се не ограничи да љуби само оног брата који му је близак. Много је наше браће коју не видимо, а тек смо с њима здружени јединством Духа. Шта смета да нам нису близу, у истом смо Телу, имамо Једну те исту Главу на небу. Браћо, наше очи не виде саме себе и као да се не познају. А зар се не познају у љубави која их сједињује у телу? Знате како се оба ока познају у јединству љубави. Ако су оба ока отворена, не може се догодити да десно око упреш у једну тачку, а да исто не учини и лево. Покушај, ако можеш, да упиждриш некоме једно око без другога. Заједно иду, заједно гледају у истом смеру. Поглед им је заједнички, иако нису на истом месту. Ако дакле сви који са тобом љубе Бога имају исту намеру као ти, нека ти не смета што си телом на другом месту него они. Смер сте своје дух-душе заједно окренули према светлости истине. Ако желиш да сазнаш да ли си примио Духа Светога, питај своју дух-душу; да не би имао свету тајну, а не би имао крепост, благодат, свете тајне. Питај своју дух-душу и ако је у њој љубав према брату, буди спокојан. Љубави не може бити без Божијег Духа“. Са латинског И.Ђ. и чеда.