Мт 24, 37-44 Велики и безмртни песник Данте вели да је пакао место у ком су осуђени они без сваке наде. А то значи да су лишени сваког чекања, сваког ишчекивања. Нада човеку чини живот сношљивим. Она нас спречава да сахранимо сами себе, да очајавамо о милосрђе Божије, те и да живи умиремо. Нада нам улива смисао. Човек без наде нема поуздања ни у време, а ни у вечност. Као такав сличан је нашем савременику самоубици који је изгубио сваку наду. Савремени самоубица је потонуо у крајње безнађе и залуђује се да ће у смрти наћи ослобођење и свој вечни покој. Ми верујући народ Божији управо живимо да бисмо веровали, надали се и љубили. Од те вере и за ту веру и живимо. Ово предбожићно време својим духовним садржајима у потпуности, не само оправдава наше наде и наша ишчекивања, већ их назире. Изабрани народ Божији, Јевреји, очекивали су Месију који ће их ослободити римског јарма и да ће их Господ уздићи изнад свих других народа као господаре. Очекивали су политичко ослобођење, те и политичку моћ, међутим, Господ Исус се одрекао сваке силе и насиља, те се определио за Царство оног света. Јасно је показао голим непријатеља слободе и блаженства сваког човека, а што је његово властито Ја. Човекова себичност, охолост, стављање себе у средиште свега, па и човеково лицемерје и опчињеност материјалним добрима, дивљи нагон за влашћу и спремност на зверско насиље сваке врсте. Господ се није никада помирио са приликама које је затекао на земљи, у својој отачбини. За њега је одувек било најважније да се човек ослободи у дух-души својој, да се ослободи од себе самога, да се покаје. Његово Царство је Он сам, те није омеђен временом и простором, односно, то Царство није од овога света и налази се у нама самима. Испунило се вријеме и приближило се Царство Божије, покајте се и вјерујте у јеванђеље (Мк 1, 15). Ако хоћемо да поправимо и променимо овај смрдљиви свет, морамо променити сами себе. Покајање почиње од нас самих. Ослободимо се сваког лишавања достојанства којим нас је Творац као своју икону украсио. Господ жели да спасе. Спасење је дошло свакоме појединачно. Отворимо се за то спасење и одговоримо на Господњи позив. Даћу им ново срце и нов дух метнућу у њих, и извадићу из тијела њихова камено срце и даћу им срце од меса (Ез 11, 19). Покајањем мењајмо камено срце и трансплатирајмо оно од меса и дух-душе. Не мењајмо само своје кошуље и хаљине, већ и дух-душевни свој живот. Није потребно да се „намонтирамо“, како кажу млади, како бисмо у очима људи бивали часни, поштени, непорочни и преподобни. Право покајање је „трансплатација“ новог срца, нове личности и живота по Богу. Најпре треба самом себи признати све животне промашаје, неуспехе, своја издајства, мале и велике падове па и сваки грех без задршке. Тако се ваља уподобити, усличити Господу Христу, обући се у Њега и постати нови човек створен у Христу. Ваља се одрећи дела таме и заоденути се у оружје свјетлости. У нама се мора зачети и родити Господ Исус, е да би кроз нас био присутан и видљив. Свој еванђелски идеал најпре ваља унети у своју заједницу. Верници нису позоришна публика, већ народ Божији. Нису издвојена острва, већ господа 'ришћанска и госпође 'ришћанске, саодговорни једни за друге. У сваком од нас крштених, овај свет би морао постојати бољи, племенитији и светији. Браћа и сестре смо међусобно у Христу. Црква смо само ако у нама влада право братство, сестринство. Боримо се за Божију правду, а не за права. Боримо се против сваке неправде и себичности, е да би се овај свет, али и крмељива наша црквена заједница пробудила и отпочела са покајањем. Живот по Еванђељу ће мењати наш разбојнички карактер. Тај живот по Богу води нас у бољу и срећнију будућност. Устанимо од сна, јер нам је сада спасење ближе (Рим 13, 11)! Много је крштених, па чак и свештеника и првосвештеника, који спавају као топови или бауљају као месечари, сомнабули. Животаре. Нису свесни свог хришћанског послања. Живе и без хоризонтале, а и без вертикале! Мењајмо начин живота. Не ваља нам посао! Живимо у данас, али гледајмо према ономе што је пред нама: Живљење вечно. Носимо ли и проносимо ли ми своју веру као изазов или ће нас увести у мале и велике сукобе са духовним кепецима, незрелим душама и у самој Цркви. Наше су све наде, од колевке до гроба, да дамо добар одговор на дан страшнога суда. Признајмо своје грехове. Дођи Гопсоде Исусе и посети нас милошћу Својом. Избави нас од ове беде и смрада и уведи нас у Себе, у Царство Небеско.