Јак 5, 7-10

Пошто се свети апостол Јаков обратио имућним, сада се обраћа сиромашним хришћанима, али не са позивом на револуцију. Апостол моли за стрпљење, јер је његово ишчекивање другог доласка близу. И хришћани су дужни да стрпљиво чекају род својих усева, управо као што је неопходно да се слаби и сиромашни стрпе. Бог неће закаснити, неће их заборавити. Бог неизневерава наде и ишчекивања верујућих тежака. Моћан је Он да нам дарује вечни живот и да овај свет претвори у своје Царство. Међутим, стрпљивошћу смо дужни да га гладимо. Требало би да се стрпљивошћу одликујемо једни према другима. Не осуђујмо једни друге, да не бисмо сами били осуђени. Надахнимо се старозаветним стрпљењем у чекању. Стрпљивост је плод вере. Ко нема веру, нестрпљив је. Замислимо стрпљење Авеља, Ноја, Авраама, Мојсија. Сви су они само у дух-души сазирали Спаситеља. Вера старозаветних мученика ницала је из наде у бољу перспективу која је на помолу.