Свету веру носимо у ломивим сасудима душе-тела. Права вера је увек у опасностима. Угрожавају је многе опасности. Искушења су: хладна вера, крива вера, магловита вера, охола вера, фарисејска вера, позоришна вера (театрална вера), симонија (вера из користољубља), црквени каријеризам (вера из властољубља), поповштина (клерикализам), невера верника... Веровати не значи само примити даност вере, већ и Дароватеља. Хришћанско веровати је апсолутно у Христу, а комунистичко веровати је апсолутно у историји. Свако неправилно веровање и код крштених православних руши сваки мост према луци Спаса. “Који поверује и крсти се биће спасен, а који не верује биће осуђен” (Мк 16,16; Jн 3,18). Порицање вере или неке верске истине, те и пристајање на заблуду, није право кривоверје. То је мртва вера која осуђује оног који тако верује, али му пружа весло спаса преко покајања. Етнофилетизам или верски нарцизам још није кривоверје, мада је делимично повратак у паганство. Он ће можда зацело бити осуђен као јерес у будућности. Сада није загадио целу Цркву, већ само неке њене области и чланове. Јавља се свуда, у свим помесним Црквама, а код нас је нарочито бујан у Босни. Скопље је инстант етнофилетизма. Хелени су такође опчињени самозаљубљеношћу, велики су етнофилетисти. Међу Хеленима ова појава заступљена је и на Светој Гори. Бугарска има сличан проблем. Већина православних цркава одолева тој пошасти, а међу њима је и Српска црква. Добри примери цркава где има само у траговима етнофилетизма су Црногорска Митрополија, Охридска архиепископија, захумско-херцеговачка епископија итд. Руска црква обилује етнофилетизмом, али и привржености цезаро-папизму. У Римокатоличкој Цркви код католичких Словена: Хрвата, Словенаца, Пољака, Словака, Чеха, па и Срба католика (или бивших Срба) – Дубровчана, буја и цвета. Довољно је усташтво – хрватски шовинизам, као упечатљив пример. Италијани баш као Хелени, “слику своју љубе, шапћу своје име”. Види се; и велики народи као што је немачки, самозаљубњен је. Немцима је лепо само са Немцима. Сви који су дошли Немцима нису добро дошли. Наравно Словенци из Крањске и Штајерске, етнофилетизам оправдавају као лек против истребљивања и асимилације. Све националне Цркве су националне само уколико су наднационалне. Српска Црква није јеретичка, мада у њој има подоста етнофилетизма и других недостатака. Њу гуши велики клерикализам. Он се лечи покајањем, а покајања нигде! Зашто СПЦ одумире као и наш српски народ. Духовни смо лешеви, како вели свети ава Јустин.