Лош је онај монах који слуша слеп, као аутомат, као роб, као чанколиз, из страха, или да се додвори и улиже старешинама. Лош је и сваки онај монах који је полтрон и црквени каријериста, готов на црквене почасти, трговац свињетином или као симониста, из користи. Постоји и гори од лошег монаха, то је онај који се без способности, образовања и моралног живота прихвата свештенста и епископства. Лош монах слуша из осећања мање вредности или на начин субординације. Добар монах, исто као добар хришћанин (нема никакве разлике), слуша само оног ког је сам слободно за себе изабрао и претпоставио себи у љубави, и из љубави Христове. Све друго је и лаж и просипање помија! Фолирање.