Монашки живот није живот кастрираног евнуха, већ монах у целомудренију налази испуњење, исто као браку. Без вере, монашки живот се не може разумети,а најмање се може разумети монашко натприродно служење Богу и људима као најдрагоценије. Монашки живот за безверце је чак саблажњив и немогућ, а целомудреност небулоза. У праву је неки покојни прота Цветковић који је ђацима у богословији у манастиру Крка овако објашавајучи историју Цркве говорећи: “Децо,историја Цркве је проста ствар! На сваком ћошку Цркве чека те један калућер. Ако те један пропусти, други ће те сигурно оздравити и уразумити! ”. Звучи као поштапалица, али је блаженопочивши прота уствари исказао велику истину, упркос томе што је у њој било и мало његове горчине и разочарања.