Иларион:

Драги Ароне, без крштења нема спасења! Тек крстивши се постајемо деца Божја. Ви Јевреји сте у заблуди да сте већ по рођењу деца Божја. Зашто није довољно бити добар човек, како кажете. Тражи се много више, освештан, свети човек.

Арон:

Драги оче, Ви не можете ни да замислите колико Вас волим. Много ми је драго што сам вас данас упознао. Ви сте диван човек, диван Хришћанин. Ја сам опет атеиста Јеврејин. Мој праотац је Фројд. Био је и он и Јеврејин и атеиста. Волим га зато што је био најискренији човек на Свету. Зато је и спознао оно што нико није пре њега. Његов Бог је био Логос. Он не прави разлику међу људима. Али за Вас као дивног доброг човека ја сам увек спреман да се прекрстим само онако православно. Данас сам био подршка Лавославу. Немојте ми замерити због тога. Воли Вас Ваш Арон. Лавослав је изгубио мајку, а ја ћу је тек изгубити. Све нас су родиле мајке! Слава им! Вечна. Ваш Арон.

Иларион:

Ваша љубав мене дубоко дира. Делим драгост нашег познанства, па ми не ускратите ни једно мисионарско право. И ви и ја верујемо на срећу у једног Бога Логоса - верујемо у Смисао (Јн 1,1).

Арон:

Радо ћу се одзавати сваком вашем позиву. Ваш Арон.