Необјављена и још увек нештампана књига оца Иларионе Ђурице МИРОБОЖЈА
Иларион Ђурица
Певана поема о домостроју спасења или либрето за мистагошки ораторијум
Христос, утеловљена љубав
- ( Христово Рођење)
Нека је све ољагано вјековима зла,
Нека се ништа непорочно није сачувало,
Али бич савјести јачи је нег сумња сва,
Где не гасне шта једном се у срцу запалило.
Није се утаман велико испунило,
Није се узалуд Небо Земљи приклонило,
И широм се отворило вјечности Возило.
У тмастим дубинама познање вјековјековља,
Извор истине незагађен тече,
И над рушевинама срамоте паклогреховља,
Опела јој као пој васкрсли јече.
Јави се светлост и тама урока,
А свијетли Она у тами на међи Добра и Порока,
Не светине силом, већ Истином самом,
Тамни би осуђен и његова дијела збрка.
(Владимир Сергејевич Соловјев, са руског превео И.Ђ.)
- (Анђео)
Кроз свемир летио је
анђео тих,
Тијано пјевушећи стих;
И мјесец и звијезде, и облака рој
Небески слушају славопој:
О блаженству непорочних свих,
У сјеновитом Рају без злих,
Свог спаса величајућ Трон,
Из душе пјеваше триптихон,
анђео тих.
На рукама душицу држаше тад:
За свијет, за сузе и јад.
И сазвучију небески благи слив,
У души остаде жив;
анђео тих.
И дуго је патила душица та,
Свеђ жељна још чудесног сна.
Земаљски ти звукови не могу њој,
Да замијене небески славопој;
анђео тих.
( Михаил Јурјевич Љермонтов, са руског превео И.Ђ.)
- (Уста као огањ)
Уста огањ,
Речи буктиње,
Вода поводањ,
Пророк знамење.
Трска савија ветар,
Уздиже се пустиња,
Навести благост Добар,
Моли тиха ћутња.
Бирам грану Бадњу,
Покајање срца, покору.
Тело у мртвењу,
Исцељење створу.
Слушање тихе ћутње,
Чује Божији глас,
Почуј Емануиле слутње,
Унутрашње тишине јаз.
- Нека анђели вину
Нека анђели вину,
Тишовину тмасту,
И невечерња плавет,
Да урасте ведрину,
Херувими да се ,
У бјелину простру
у висину.
Нека Серафими жаром,
Дотакну све усне!
Вина ти је избрисана,
И грех с уста!
Огњени језде у трку,
у дубину.
Нека свети урањају,
У своје крштење,
Језди исона појање,
Безмолвно тиховање.
Анђеоским лествицама,
као плимом.
- Звездано бденије
Дуго чекамо,
Под звезданим перивојем;
Под модрине плаштем,
Полноћницу да зоримо.
Бадњи звон василице,
Душе нам отвара;
И све вратнице,
И звоно од сребра.
Бог слази у поднебесје,
Да Мир дарује.
Сви тајанством сјаје,
Сунце Правде да сије.
- Мир се заче
У крилу Дјеве.
Смисао се рече,
Богомајке праве.
Мир се заче
У крилу дјеве.
Смисао се рече
Од лозе праве!
Мир се заче
Смисао се рече
Роди звездање
Замириса сање.
Божићни час
Сунца вал
Роди се Спас
Свемира бал.
Замириса сање ,
Вечно се дивимо.
Роди се звездање,
Еден да видимо.
Нема сенку-
Све знање пролеће.
На Раја уранку
Тишина шапуће.
Мир се зацари,
Вавек дише се!
Тишина ромори
Бог прослави се!
- (Емануиле)
Емануиле, твоје Име је нежност,
Бог с нама – твоје име је младост,
Емануиле, твоје Име је љубав!
Бог с нама – твоје Име је Отац.
Емануиле, твоје име је као мајка,
Бог с нама – твоје име је благодар,
Емануиле – твоје име је миловање,
Бог с нама – твоје име је тананост,
Емануиле, ти си неизмерно благовање!
( Франсоа де Спине, са француског И.Ђ. са децом)
- Дивотни
Име му је Дивни,
Отац вијека будућег,
Водитељ Мира искони,
Носитељ знамења највећег.
Он царује свемиром,
Одевен у Моћ. Снагом!
Из Престоља сија власт,
Његов престо, вечна датост.
Он постоји Невременити,
Његова су Небеса и Земља!
Саздао је круг истинити,
Цар је одевен у славља!
Обуче се у крепост
И препојаса се снагом;
Његове свемоћности великост;
И постаде нам Другом.
- Срећу налазимо само у теби
Блаженство блаженствујем
Тобом и у Теби,
Миром радованијем.
Срећу унедрујем
У Твом пријатељству
Миром сједињујем.
Блаженство помирујем
Твојим миром Миритељу!
Миром прожимањем!
Мир налазим светошћу,
Блистање истине и правде,
Миру освештаношћу.
Налазим те у Тројици,
Која Љубављу испуњава;
Миру разделитељици!
Сусрећем се добробитијем
У Емануиловом, твоме!
Миром победитељем.
( Према Жан Гало, са француског И.Ђ. са децом)
- ( Велики Дан)
Велики Дан свану
Кличемо у весељу,
Широм се вину
Радост у слављу.
Све среће јујучећи,
Братски се целивамо!
Сва блага певајући,
Срдачно се молимо!
Велике ли радости,
Благдан је одмакао!
Славље је животности,
Сваки се промакао!
- Зора из Раја
Зора из Раја сипа,
посипа!
И ружа без трња,
грања!
Сунце лије Мир липа,
Између анђела и чобања!
Бог се родио у штали!
У беди се злато сјаји,
Пој анђелских вали
Огња Ступ у стаји!
Чтец:
Исповедам се Теби Господе
Свим срцем мојим,
И објављујем сва чудеса твоја
Хор: ( антифон)
Исконе од давнина, од вечних времена;
Слава за Бога!
Рођени у доба Августа, Квиринија и Ирода!
Мир за спасење!
Лепоте ли сласти Бадњих очекивања!
Љубав за људе!
Радуј се благи дане, свештени народе!
Правда за народе!
(Појци ( после свакога стиха):Молитвами Богородици Спасе, спаси нас!)
Чтец:
У већу и сабору праведника
Велика су дела Господња
Чтец други:
Блажен је муж који се боји Господа
Јер живи под заповестима његовим.
Хор ( антифон) :
Младица Јесејева корена,
Шибљика зелена расте,
Рађа Смисао једина,
Цареви на уста ставише прсте,
Младица Давидова цвета,
Он витлејемско Дете,
Које јави логоса Христа.
Пред њим царви занемише.
Он је застава народима.
Он има речи знамените.
Само он збори покољењима.
Појци ( после свакога стиха):
Спаси нас Сине Божији
Народи сви у Теби ће се благословити.
Чтец други:
Силно ће бити на Земљи потомство Његово,
Род праведника ће се обожити!
Чтец трећи:
Рече Господ Господу моме:
Седи мени с десне стране,
Док не покорим непријатеље твоје,
Под ноге твоје.
Хор ( антифон):
O кључеви Церкве и Свемира,
Предводитељу царског свештенства!
Он отвара, Он затвара!
Божанска су Његова права.
Адам и Ева отпадоше.
Може отворити ров;
Тројица, ад разорише!
И све под Очев воде кров.
Појци ( где треба):
Тропар, глас 4.
Во Јордање крешчајушчусја Тебја Господи,
Троическоје јависја поклоненије: Родитељев бо глас свидјетелствоваше Тебје,
возљубљенаго тја Сина именуја;
и Дух вовидје голубиње,
извјествоваша словесе утвержденије;
јависја Христе Боже,
и мир просвјешчеј,
слава Тебје.
Тропар, глас 4.
Рождество твоје Христе Боже наш,
возсија мирови свијет разума:
В њем бо звјездам служашчи звездоју учахусја,
Тебје клањатисја Солнцу правди,
и тебе вједјети с висоти востока,
Господи Слава Тебје!
Tропар, глас 4.
Када си се Ти, Господе, крштавао у Јордану,
јавило се поклоњење Тројице.
Јер глас Родитеља сведочаше за Тебе,
називајући те љубљеним Сином;
а Дух у виду голубињем,
потврђиваше истинитост речи.
Христе Боже,
који си се јавио,
и свет просветио,
слава Теби!
Тропар, глас 4.
Рођење Твоје, Христе Боже наш,
дарова свету светлост разума
јер у њему они који звездама служаху,
од звезде се научише да се клањају Теби сунцу правде
и да спознају Тебе с висине истока;
Господе слава Теби!
Чтец трећи:
Када изађе Израиљ из Египта, дом Јаковљев, из светине туђинске и паганске.
Чтец четврти:
Мило ми је што Господ услиши молитвени вапај мој!
Хор:
Емануиле, Божија близино!
Долази Он који тражи изгубљене!
Ширина небеска и висина!
Бог је с нама и спасење!
Земља и Небо помирено!
И спасење вечно радовање.
(Појци: Молитвама Богородице Спасе, спаси нас.)
Чтец четврти:
Море виде и побеже, Јордан се поврати натраг!
Чтец пети:
Мило ми је што Господ услиши молитвени вапај мој.
Хор:
О Источе, кип од леда,
Огањ Правде исконске,
Топи мук и јад беда!
Сунце, одсев Зари Божанске,
Певу од ружиног меда,
Просвети све што губе се
У понору смрти и стида!
Појци:
Спаси нас Сине Божији који си се у Јордану крстио
и спаси све нас који ти појимо: Алилуја.
Чтец пети:
Хвалите Господа јер је добар,
Јер је велика, велика је милост његова.
О Цару Пантократоре,
Ког усрдни чезне плам.
Крајугаони камене Видаре,
Еден и земљани храм,
У једно сједињујеш богодаре,
Од свакога греха спаси сам.
Појци:
Во Јордање крешчајушчусја Тебја Господи,
Троическоје јависја поклоненије:
Родитељев бо глас свидјетелствоваше Тебје, возљубљенаго тја Сина именуја;
и Дух во видје голубиње,
извјествоваша словесе утвержденије;
јависја Христе Боже,
и мир просвјешчеј,
слава Тебје.
Хор, кондак, глас 3:
Дјева данас рађа надсуштаственог,
А земља неприступноме дарује пећину.
Анђели са пастирима славослове;
А мудраци, предвођени звездом,
Путују да му се поклоне.
Јер као нејако детенце, младо,
Роди нам се превечни Бог.
Хор:
Јелици во Христа крестистесја,
во Христа облекостесја,
Алилуја (3 пута).
Слава Отцу и Сину и Свјатому Духу,
и ниње и присно и во вјек и вјеков.
Амин.
Во Христа облекостесја, алилуија.
Јелици во Христа крестистесја,
во Христа облекостесја,
Алилуија.
Свештеник ( говори) :
Благословен који долази
У име Господње!
Благословен си на Престолу
Славе царства твога,
Ти који седиш на Херувимима,
Свагда, сада и увек и у векове векова. Амин.
Ђакон: Пазимо!
Свештеник: Мир свима.
Народ: И Духу твоме.
Ђакон: Мудрост! Софија!
Чтец : Прокимен, псалам Давидов 19.
Небеса славу Божију казују.
Благовести свод небески дјело руку његових.
Стих:
Дан дану то објављује,
А ноћ ноћи јавља.
Ђакон: Софија! Пазимо!
Чтец: Читање из Дјела апостолских и из Посланице Колошанима
Он је камен који ви зидари одбацисте, и који постаде глава од угла:
и нема ни у једноме другоме спасења … (Дап 4,11-12)
и Он је прије свега,
и све у Њему постоји (Кол 1,7).
Свештеник: Мир теби, читатељу!
Хор:
Јелици во Христа крестистесја,
во Христа облекостесја,
Алилуја (3 пута).
Слава Отцу и Сину и Свјатому Духу,
иниње и присно и во вјек и вјеков. Амин.
Во Христа облекостесја,
Алилуија.
Јелици во Христа крестистесја,
во Христа облекостесја, Алилуја.
Свештеник:
Господе, спаси невољнике,
Смилуј се потлаченима,
Усправи пале
Исцели болесне
Лутајуће приведи на прави пут!
Ослободи сужње,
Придигни слабе,
Утеши малодушне!
Нека сви народи знају
Да си једини Бог,
Господ Исус Христос,
А ми твој народ,
Чеда твоје паше.
Хор: (Први и Последњи Божић)
Првога Божића слављења
Навешћују Други
Први – белег трпљења
Царства круна дуги
Двојако му Рођење
Роса на руну
Близно му јављање
Зеленило у Едену
У јаслама повијен
Светлости просијавање
На Крст прибијен
Анђелске славе окружење
Благословен који долазиш
У Име Господње
Са анђелима полазиш
И доносиш усвојење
За парницу позив
Спасу смо судили
Крст је дозив
Сви смо ћутали
Прве љубави наум
Благо и уверавање
А у онај задњи дум
Биће само покоравање
Дошао је скривен
Ево колачића гозба
Доћи ће откривен
Чека нас глоба
Јави се Благодати
Одричемо се злославља
Блажени Над чекати
У славу Спаситеља
Узађе на престоље
Оцу с десне
Враћа у Свеславље
У последње дане
Ђакон: Мудрост, усправно стојмо; чујмо свето Евангелије.
Свештеник: Мир свима!
Хор: И духу твоме. Et spirutui tuo.
Свештеник: Читање светог евангелија од Луке!
Хор: Слава Теби, Господе, слава Теби.
Свештеник: Пазимо.
Ђакон: (Лк 2,1-20 и Лк 1,32-35)
А у дане оне изиђе заповијест од ћесара Августа да се попише сва васељена. Ово је био први попис за вријеме Киринијеве управе Сиријом. И иђаху сви да се попишу свако у свој град. А тада пође и Јосиф из Галилеје и из града Назарета у Јудеју у град Давидов који се зове Витлејем, јер он бијаше из дома и племена Давидова, да се попише с Маријом, зарученом за њега женом, која бијеше трудна. И кад ондје бијаху, испунише се дани да она роди. И роди сина својега Првенца, и повика, и положи га у јасле; јер им не бијаше мијеста у гостионици. И бијаху пастири у ономе крају боравећи у пољу и чувајући стражу ноћу код стада својега. И гле, анђео Господњи стаде међу њих, и слава Господња обасја их; И испунише се страхом великим. И рече им анђео: Небојте се; јер вам ево, јављам радост велику која ће бити свему народу. Јер вам се данас роди Спас који је Христос Господ, у граду Давидову. И ово вам је знак: наћићете дијете повијено гдје лежи у јаслама. И у једанпут са анђелом се појави мноштво војске небеске који хваљаху Бога говорећи: Слава на висини Богу, и на земљи мир, међу људима добра воља. А када анђели отидоше од њих на Небо, људи пастири рекоше један другоме: Хајдемо, дакле, до Витлејема, да видимо то што се догодило, што нам објави Господ. И похитавши, дођоше и нађоше Марију и Јосифа и дијете гдје лежи у јаслама. А када видјеше, објавише све што им је казано за то дијете. И сви који чуше дивише се томе што им казаше пастири. А Марија чуваше све ријечи ове и слагаше их у срцу својему. И вратише се пастири славећи и хвалећи Бога за све што чуше и видјеше као што им би казано. Он ће бити велики, и назваће се Син Вишњега, и даће му Господ Бог пријесто Давида оца његова; и цароваће над домом Јаковљевим вавијек, и царству његову неће бити краја. А Марија рече анђелу: Како ће то бити када ја не знам за мужа? И одговарајући анћео рече јој: Дух Свети доћи ће на тебе, и сила Вишњега осијениће те; Зато и оно што ће се родити биће свето, и назваће се Син Божији.
Свештеник:Мир теби, благовеститељу.
Хор (антифон):
О Господе, о Адонају;
Народа Божијег водитељу,
Који се јави Мојсију,
Огњем купине просветитељу,
И даде Књигу Синају!
Хитај и нама избавитељу,
Објави Адонај десницу своју!
- О Јордана благодати
О Јордана благодати
Витсаиде чисте милина
О бездане благодати
О притоке здраводати
Рујна зрнца светлости
Рујна Крви светости
Одсјаје Неба ружичасти
О Јордане шабата
О Витсаидо чудовита
Из таме липти Огањ
Душе поводањ, изводањ
Бетлехем, кућа хлеба
Витлејем, дом Неба
Стефанова златна врата
Отварају руке брата
Мироград
Јерушалаим
Господњи виноград
Благомилост, Дух тече
На седам језика рече
Смиловање, опроштење
И вечно радовање
- Божић
Божић је. Дол и бријег
Покрио густи снијег,
Да, свијет је цијел
Све бјел и бјел
(Август Шеноа)
- Небо је тмасто
Небо је тмасто, земља сњежна,
Сва звона, сада звоните сласно!
Христос се роди! Приснодијева, њежна,
Надвија над Њим лице умилно.
Зидина дивотних нема,што би
За Дјете студен могле да гасе,
Од сјаја Звезде зраке у соби
Са крова између греда сја се.
Под њим је само слама гола,
Ко да га јава мучи страхом,
Уз магарца, јасле, ту видиш вола,
Где Дјете греју својим дахом.
По крову, снег блиста целом;
Над сламом небо се диже
И хор анђела, сав у бијлом,
Пастирима поји: Божић стиже!
(према Теофилу Готијеу, превод И. Ђ. са децом)
Нека је све ољагано вијековима зла,
Нека се ништа непорочно није сохранило
Али бич савјести јачи је нег сумња сва
Гдје не гасне шта једном се у срцу запалило.
Није се утаман велико испунило,
Није се узалуд Небо Земљи поклонило;
И широм се отворио вијечности дворило.
У тмастим дубинама познање вјековјековља,
Извор Истине не загађен тече;
И над рушинама срамоте паклогреховља,
Опело јој као пој погребни јече.
Јави се Светлост
И би одбачена тамом.
А свијетли Она у тами
На међи Добра и порока
Не светине силом, већ истином самом
Кнез тамни би осуђен,
И његова дијела урока
(Владимир Сергејевич Соловјев, са руског превео И.Ђ.)
Водо глатка и мирна
Водо крштењска
Водо Јорданска и смарагдна
Водо живота
Водо Мојсијева из стене
Водо вере
Водо чистилачка и животворна
Водо новог срца
Водо, водо, води ме
Водокрили Водице
Водо милуј, Окупај
Водо, Водо падај, засипај
Потеци
Водо љуби ме
Водо, Водо, водо Љубљена
Господом!
Друго певање
Висока Христова Богословија за апостоле
Е В А Н Ђ Е Л И Ц Е
- Молитва
С Тобом је лако живовати, Господе!
Лако је и вејеровати у тебе.
Кад ми ум у сумњи бледи
Или блуди,
Кад чак и браћа с највише духа
Не виде даље
Од повјечерја данашњег дана
И незнају шта ће сутра јутрењовати
Ти ми тада дарујеш бистру постојаност
Да постојиш и да се стараш
Да сви путеви добра не буду запретени.
На хуму земаљске славе
Усхицен гледам пређени пут
Што га никада не бих могао замислити као свој
Пут достојан дивљења
Кроз безнађе, све донде
Одакле сам човечанству могао
Пренети одсјај твог златила.
И кад га будем хтео даље преносити,
Ти ћеш ми у томе помоћи.
Ако ли не успем,
Значи
Другима си то наменио.
(Александар Солжењицин, са руског И.Ђ.)
- Слепац из Јерихона
Mater credentium
Милости благи ум
ИмитЕра тон пистОн
Журимо у Јерихон
Исуса боли гану
Вид се слива
У очи на длану
Чудо се збива
Исусе, смилуј се!
Светло виду врати.
Богомајко, радуј се!
Исус ће сати.
Исус дирнут вером
Под плодном смоквом.
Богомајко, радујсе!
Исусе, смилуј се!
Син Тимијев, Вартоломеј
Крај пута просећи
Сину тек Прометеј
Све вером прозирући
Звавши Сина Давидовог
Исповеди обећаног месију
Овога Видитеља дубоког
Сви Јудеји ућуткују
Слепац чежњом узбуђен
И мене Господ зове!?
Светлом вида пробуђен
Изданком лозе Давидове
Слепац чежњом узбуђен
И мене Господ зове
Светлом вида пробуђен
Усињеник лозе Давидове
- Кћи Јајирова
Не требају здрави љекара
Него болесни; исоп-благован!
Болесни, грешни, требају видара;
Снуждени Јаир постаде Радован.
На земљи страда патник.
Смрт кћери Учитељу јави,
Несрећни четник, капетан, сотник
Мољаше га да Мир пројави.
Дођи спасе, у жижу тама;
Покошен болом, корак крочи!
Није десетак метвице и кима.
Провиди вид, прогледај очи!
Није мртва, већ мирно спава!
Плач, лелек, туга права!
Ако спава ти је пробуди,
И светину чудом узбуди!
А Спас, Мир, умрлу дирну
Уз фарисеја руљу огорчену!
За руку је узе; она уста!
Млазну, блесну, светлост густа.
- Свадба у Кани
Свако износи најпре боље
Срхе вина племените воље!
Ко је чувао добро вино
До сада: Шта хоћеш жено?
Срца иду према другу,
Да би мир стопили
Пут срца, духа заруку!
У уточисте женидбено ступили.
- Духови таме
Ти духови таме
Порочни и окрутни
Адамовску срећу омаме
Људском благу завидни
Ево демона!
Заводнички глас.
Траже, чине освету
Над мужима, женама
Пуцај у мету
По родним обитељима
Ево ђавола!
Слободни пад.
Копају духовни вид
Човек да полуди
Изобличују кости, зид;
Злосмрадни и злуради
Ево врага!
Оца лажи.
Узимају удове, убијају!
Проклети да сте! Проклети!
Заборављају, омаме, унесрећују!
Проклети да сте! Проклети!
- Господ умножи хлеб
Двадесет јечмених хљебова
Јелисеј умножи крух,
У стотину махова!
Овако вели Свети Дух.
Јешће и преостаће.
Господ отвори руке
До миле воље наситиће,
Све првинама зрна муке.
А Исус узе хљебове;
И захвали, те раздели!
Звон мира свезе Христове!
Једног Јединог Себе подели.
- Мудрост се распростире
Мудрост се распростире
С краја на крај света
Добра и среће створе
Број, утега и мера; мета
Мудрост све уређује
И ништа Богу не измиче
Истина све препорођује
Дух Свети све прониче
Мудрост оплођује добра
Спас на благо сарађује
И свештени Бор кедра
Добротом све надвисује.
- Мој Господ ми рече
Мој Господ ми рече: Мене љуби, дете!
Ослушни моје сјајно срце које страда,
Моје стопе које Магдалина луда
Спра сузама, и Моје Руке које свете
Све грехове твоје; гледај чавле клете.
Крст, жуч, спужву, све налазе сада.
Да Мене љубиш у свету где влада
Моја Крв и Тело, моје речи маха.
Не љубим ли Тебе до задњега даха
По Оцу мој Брате, по Духу мој Сине,
И зар не поднесох јад Твоје судбине?!
Не јецах ли зебњу што се у те утка,
Не мучих ли муком у овом веку тамном
Пријатељу плачи који трагаш за Мном.
( Пол Верлен, са француског И.Ђ. са децом)
Гуслар: (Жртва)
Шта да ти дам, о добри Боже мој,
За превелико милосрђе твоје?
Пребогат Ти се, вас ов свијет је твој,
А моји гријеси све су имање моје.
За даре Твоје што да теби дам?
Чим дуг да платим Теби? ја не знам.
Мој Спаситељу, благи Исусе
У жртву Оцу Ти сам себе даде;
А што да ја дам? моји гријеси се
Прот мени коче, проти мени раде.
Јагањче Божији, то ми с рамена,
Ах, грешно скини бреме стрвена.
Не здвоји, душо моја, ах, не здвој,
Бог Твој се Отац милостиван зове;
Свог сина ради бит ће Отац твој
И ријешит ће те Он незгоде ове:
За оплакане прима укоре
Он, добар отац, жртву покоре
( Иван Мажуранић)
- Опраштају ти се гријеси
Опраштају ти се гријеси;
Устани! Устани и ходи!
Болесне чудесима ороси,
Покајање и покору води.
Опраштају ти се гријеси;
Устани! Устани и ходи!
Опраштање Спаса краси,
Он нас сузама буди.
Опраштају ти се гријеси;
Устани! Устани и ходи!
Жива љубав нас носи.
Бог сва срца провиди.
- Благослов деце
Ко не прими царство Божије
Као дете, неће ући у њега
Заштитник слабих се пројављује
Хвалећи блаженога и светога
За нејаке је јачи одговоран
Он има обзир; Он их грли
Правицу нејачи заступа мужеван
Господ води малене и воли
Онај који негује цвеће
У срцу; љуби децу!
Деца су мир куће
Неимаре мира воденицу
- Цвети
Небески Јерусалим блистао
Са цвећем и палмама дошао
Витезде комеша се љубство
На магарету Цар и Царство
Ловорике сагови красе улице
Чете палми кађене ливаном
Поје нам миробожија јутарњице
Месија нас обасу слободом
Дођи! Ори се клицање
Цвеће мирише у сутон
Воздухом се поје Осање
На путу ја човек каон
Чтец:
Заволех Господа, јер ће Господ услишити глас мољења мога.
Појац:
Роса вене у час
Палма или ракита цим
Сусрету с Њим тек украс
Попут врбака рухом зеленим
Појци:
Молитвама Богородице Спасе, спаси нас!
Појац:
Цар у твоју кућу хита
У твоју собу улази
Док Божији народ пита
Куд са Небом пролази
Чтец:
Јер пригно Своје ухо к мени, и ја ћу га призивати у све
дане своје.
Појац:
Просијавањем Светлости светлиш
Спасе наш, Цвете јасни
У голготу таме рониш
Понор Преисподњи и гробни
(Појци:( Иза сваког стиха.)Молитвама Богородице Спасе, спаси нас!)
Чтец:
Садржах веру и кад рекох:
Унижен сам веома
Појац:
Берем Ти Спасе цвеће
Да и у мом дому гостујеш
Илија и Енох обучени у вреће
Вековима чекају да пут путујеш
(Појци:( Иза сваког стиха.)Молитвама Богородице Спасе, спаси нас!)
Појац:
Горске ђурђевке Богом мирисане
О Твоје Ноге ћу вити
Уз молитве кротке непрестане
У ловора венце цветне
Хор ( тропар, глас 1) :
Уверавајући нас пре Твога страдања
У опште васкресење из мртвих;
Подигао си Лазара, Христе Боже
Због тога и ми,
Као деца носећи, знак победе,
Теби, победиоцу смрти кличемо
Осана на висинама,
нека је благословен онај који долази
у Име Господње
- (Распни га!
Нема вика
Пољубац пакла
Потмула бука
Јудејског беснила
Кесоноша злобни
Крволоци сребра
Пилат отмени
Затрњише Цара
Убиј, распни
Распни га
Мржња звони
Распни га
Убиј, распни
Мржња остаде
Свештеник жртвени
Спас постаде
- Распеће
Појкиња:
Не оплачи Мене Мајко, који сам у Гробу
Хор анђеоски велики час је прославио
Не оплачи Мене Мајко, који сам у Гробу
И Небеса растопише се у огњу
Не оплачи Мене Мајко, који сам у Гробу
Оцу је рекао: Зашто си ме оставио!
Не оплачи Мене Мајко, који сам у Гробу
И Мајци:О не оплачи мене…
Хор:
Кресту Твојему поклањајем сја Владико,
И свјатоје воскресеније Твоје славим.
Појкиња:
Магдалина у прса се тукла и плакала.
Љубљени ученик се скаменио,
А тамо, где је ћутке Мајка стајала,
Нико није погледао, нити је смио
Хор:
Кресту Твојему поклањајем сја Владико,
И свјатоје воскресеније Твоје славим.
Тропар, глас први
Спаси Господе народе Твоје
И благослови наслеђе Своје
Православном и христољубивом
Краљу српскоме
Очекиваноме
Народом изабраноме
Дарујући победу над непријатељима
И чувајући Крстом народ Твој.
Кондак, глас 4.
Христе Боже који си се
Драговољно узнео на крст
Даруј милости Твоје
Благоверном Твом народу
Развесели силом Твојом
Благоверног и христољубивог
Господара Краља српскога
Очекиванога
И народом изабранога
Дарујући му слободу над противницима
Јер он за помоћ има
Твоје оружије мира
Непобедиву победу.
- Мој Господ ми рече
Мој Господ ми рече: Мене љуби дете!:
Ослушни моје сјајно срце које страда,
Моје стопе које Магдалина луда
Спра сузама и Моје Руке које свете
Све грехове твоје; гледај чавле клете
Крст, жуч, спужву, све налазе сада.
Да Мене љубиш у свету где влада
Моја Крв и Тело, Моје речи маха
Не љубим ли Тебе до задњег даха
По Оцу мој Брате, по Духу мој Сине
И зар не поднесох јад Твог назначења
Не јецах ли зебњу што се у те утка,
Не мучих ли муку у ову веку смрадном
Пријатељу плачи који трагаш за Мном.
( Пол Верлен, са француског И.Ђ. са децом)
- Пред ногама Христовим
Боже мој, Ти Собом ме рани,
И та рана ево јоште клокће,
Боже мој, Ти љубављу ме рани.
Боже мој, о страх твој ожеже ме,
И сад јоште опеклина тишти,
Боже мој о страх твој опрљи ме.
Боже мој, ја одагнах таштину,
И слава Ти усели се у ме,
Боже мој ја прозрех таштину.
У свом Вину урони ми душу,
Дај да живим од твог стола Круху,
У свом Вину утоли ми сушу.
Ево моје изливене Крви,
Ево Тела, недостојна патње,
Ево моје обагрине први.
Ево, што тек стид га бије
За подножије ногама Ти дивним,
Ево руку, што анђеле вије.
Ево срца, што удамар тукло,
Нек се трза на голготском трњу,
Ево срца, што утупањ било.
Ево ногу, лудих скитница,
Нека лете, када благодат зовне,
Ево ногу, лудих лукавица.
Ево гласа, жгадна лажна хука,
У кајању да ме грешна кори,
Ево гласа, ружна лажна бука.
Ево очи, двеју жижа жудње,
Да их трну сузе молитава,
Ево очи, двеју свећа блудње.
Јао, Боже жртве и проштења,
Голем бунар нехаја је мога,
Јао, Боже жртве и уздарења.
Боже крепки и пресвети Боже,
Јао, црна бездна мојих скврна,
Боже бесмртни и свесвети Боже!
Боже мира, радости и срећа,
Сваки страх ми љубав изгна;
Боже маслине, палме и броћа.
Познаш све то, све знадеш,
И да ја сам Богац, каква не би,
Спознаш све то, све то поимадеш.
(Пол Верлен, са француског, према српским лирским народним песмама, превео И.Ђ. са децом)
Чтец: Прокимен апостола , глас 8.
Всја земља да поклонитсја Тебје
и појет Тебје,
да појетже имени Твојему,
Вишњиј.
Хор ( уместо Херувимске песме, глас 8.) :
Нека заћути свако тело човечије,
Нека стоји са страхом и трепетом,
И да ниучему земаљском не мисли;
Јер Цар царева и Господар над господарима
Долази да се принесе и да се да благовернима за храну;
Пред љим иду анђеоски ликови са свима началима
И властима: многооким Херувимима и шестокрилим
Серафимима који заклањају од трепета лица
Своја и вапију песму: Алилуја.
Хор (Мт 5,3-12) :
Блажени сиромашни духом,
Јер је њихово царство Небеско;
Блажени који плачу,
Јер ће се утјешити;
Блажени кротки,
Јер ће наслиједити земљу;
Блажени гладни и жедни правде,
Јер ће се наситити;
Блажени милостиви,
Јер ће бити помиловани;
Блажени миротворци,
Јер ће се синови Божији назвати;
Блажени прогнани правде ради,
Јер је њихово царство небеско.
Блажени сте када вас срамоте,
И прогоне и лажући говоре
Против вас свакојаке рђаве ријечи
Због мене.
Радујте се и веселите се,
Јер је велика плата васа на небесима,
Јер су тако прогонили и пророке прије вас.
Блажен човек
Који о закону Божијем
Размишља дан и ноћ ( Пс 1.)
Јуда Искариотски:
Да нисам ја, Учитељу!?
Хор:
Ти каза!
Свештеник:
Узмите, једите; Ово је тијело моје
Народ:
Амин.
Свештеник:
Пијте из ње сви, јер ово је крв моја Новога савеза која се
пролијева за многе ради отпуштења гријехова.
Народ:
Амин. Амин. Аmen.
Амин. Amen. Тако је!
Свештеник:
Нека дође Благодат
И нека прође овај свијет.
Осана Богу Сину Давидову!
Ко је свети, нека приступи!?
Ко није, нека се каје!?
Марана та.
Дођи Господе Исусе. Амин.
- Молба два ученика на путу за Емаус
Остани с нама!
У пролажењу кроз смрт.
Остани с нама!
У погребењу у гроб.
Остани с нама!
У пасхалној даћи.
Остани с нама!
Јагње благовања у Рају.
Испуни нас Собом.
Пасха крста.
Песах.
Пасха васкресења.
Испуни нас собом
Поштеди нас ангела смрти!
Испуни и њих!
Пасха, пасха.
Испуни и нас!
Излазак.
Остани с нама!
У тминама.
Бог испуњује!
Остани с нама!
У помрачинама.
Бог утољује!
Остани с нама!
У осамама.
Бог просвећује!
Остани с нама!
У радостима.
Бог засићује!
- Пут у Емаус
Дан трећи, једра усијана
У сумрачне луке склања…
У души – голгота, гробна стена.
Па спор, смутња и патња…
И опрезно на стражи бдије
Неумољива посвуд Ноћ.
А Сунце тонућ жарко мрије.
И врх ове Ноћи нема моћ…
И заразно зева
И срце мори гробна тескоба
И местимице белина сева
Над паклом зала, над морем злоба!
И белих жена клицања
У бунилу бунцају, и шта?
Али мигом одрицања, дижућ се магла,
Устаје ништа…
И неки странац тијаних ногу
Нама прилази и збори
О жртвованом, мртвом Богу…
И душа дише и гори.
( Вјечеслав Иванович Иванов, са руског превео И.Ђ.)
( Уз ову песму могу се пробати певане хорске сенке, ехо имена жена Мироносица: Марија из Магдале, Марија, жена Клеопе, Јована, Саломија, Мајка синова Заведејевих, Сузана, Марија и Марта, сестре Лазарове, и остале жене са њима, које припадоше к ногама Господа Исиса).
- Крес Васкрес
Крес Васкрес
Камена пес
Васкреса блес
Новога плес
Васкреса Крес
Светлости рес
Васелене трес
Опроштаја верес
Сјаја блистање
Бљеска крескање
Ангела певање
Светих кликтање
&n