Јн 20, 19-31

У Малој Галилеји апостоли су по први пут видели васкреслог Господа Исуса. Знано им је све било о Његовом страдању и понижењу, да је умро, а ево Га трећи дан гледају живог пред собом. Какво ли изненађење ? – узвикнуо би свети отац наш Јустин Нови! О том сусрету нам говори свети Јован Богослов који се осведочио, очима гледао и доживео тај сусрет. Приликом тог сусрета није био присутан апостол Тома. Зачудно, Томи је било тешко да поверује апостолима да су они видели живог Господа Исуса и са Њим разговарали. Свети Богослов описује како је текао разговор између Господа Исуса и Томе. И ево, наше слављење Светлог Васкресења, поновни је „томински“ сусрет са живим Господом Христом. И у овој светој литургији ћемо доживети тај исти сусрет. Видећемо Га својом вером у светом Причешћу. Ми ћемо се, као Томе, неверне Томе, уверити да је у видовима Хлеба /Крува и Вина, наш Господ. Биће међу нама, предводиће и ову литургију. Биће са нама и рећи ће исто оно што је рекао апостолима после васкресења. Прва је Господња речца била приликом тог сусрета: Мир вам! (20, 19). А потом им рече опет: Мир вам! (20, 21). Овим, два пута подељеним миром, рекао је апостолима: Не бојте се! Настраховали сте се свакаквих страхова, али нисте због „страха јудејскога“ издали Богочовека и од Њега бежали. Када вас страх онда није расточио и сагорео, не бојте се ни данас. Не бојте се многих недостатака у Цркви, па и неких новотарија у служби Божјој. Све оно што жели да нам нашу веру чини разумљивијом, дражом и ближом је уствари проверена вековима „старетинарија“. Не бојте се што Црква уноси довољно јасне васкрсењске светлости и у наше појмове о вери. Имајмо поверење у нашег Епископа ког смо бирали као свог духовног оца. И немојмо се бојати свог Епископа, јер свако страховање од њега разара дух и душу, а шкоди и телу. Не страхујте од будућности. Зар сте безброј пута уверили да се ништа не догађа по људским предвиђањима и очекивањима, већ по Божјем одређењу. Срби и Српкиње, православни и благоверни, не бојте се обилног Божјег благослова у многодетности. Не бојте се рађања деце, већ им се радујте. Благо вама ако сте Богу послушни вршећи Божију заповест: рађајте се и множите се и напуните земљу. Не бојте се! Страх вам одузима смирење, радост и љубав према животу. Страх одузима човеку памет и трезвеноумље. Страх ствара духовне кепеце, јаднике и кукавице. Страх ствара бегунце од Бога и пребеглице из православне заједнице у којекакве следбе. Страх од слугу Божијих ствара поповштину, а од монаштва гуруе. Друго Господње: Мир вам! односи се на нас који нисмо задовољни нашим имовинским стањем, и који кукамо што немамо више. Ти нису задовољни са тим што су у животу постигли. Ми, претерано частољубиви, проклињемо и пребацујемо себи то мало што смо постигли. Чин нам се да смо могли и више и боље, јер смо тобоже били талентовани. Били смо талентовани да потремо све таленте. Немир, осећање мање вредности мучи неке од нас, али мучи и народе нашег језика и генетике који неће да буду то што јесу – Срби. Тај немир неверодостојности Срба – Хрвата, Срба – Црногораца, Срба – Босанаца и Бошњака и Срба – Македонаца, рађа завист па и мржњу према Србима који имају свој језик и културу. Тај немир неверодостојних Срба који се друкчије називају је створио Јасеновац и сва друга стратишта српског народа. Васкрсли Господ Исус свима упућује свој лек-речцу: Мир вама! Наше благостање неће повећати ствари и имовина, већ ново и искрено срце без самолажи и губе греха. Без новотарежи и трулежи самообмана, прелести. За лек узмимо и ове речи светог апостола Павла: Тако се с Њим погребосмо кроз крштење у смрт, да би, као што Христос устаде из мртвих славом Очевом, тако и ми ходили у новом животу (Рим 6, 4). Народе и народићи, отворимо дух-душе да схватимо шта значи да тежимо за оним што је горе, а не за овим што је на земљи. Ако све живо, а нарочито дух-душу, држиш у мраку, без јединог Сунца, нема јој никаквог живота, мртва је. Дух-душа без Светлости не може, без дисања Духом Светим не може, те и без Љубави Божије не може! Без Бога у срцу не можемо бити задовољно срећни, односно блажени. Без Бога у дух-души нема ни светлости, ни топлине. Све док будемо мислили само на то како ћемо овде, на земљи, лепо живети и уживати, никада нећемо велика блаженства доживети и никада се нећемо ослободити од тескобе, немира, анксиозности, панике и нервозе. Тек када схватимо шта значе речи: „Горе имајмо срца!“, односно: помислимо и на Бога. И када на ту речцу „горе срца“ можемо да одговоримо: „Имамо их ка Господу“, односно: наша су срца, наше дух-душе су уз Бога, онда ће у срцу бивати мир, радост, сладост и ведрина. Браћо и сестре, сви смо ми Томе! На све се односи Господња реч: И не буди(мо) невјерни него вјерни (Јн 20, 27). Јер, ако је неко полуверник или четвртверник, он је полуништа или четвртништа. Предање које сам чуо у Херцеговини, одакле је моје порекло, вели да је свети мученик Јован Владимир, краљ српски, увек носио са собом иконе свог деде Хвалимира и оца Петрислава, те и више пута дневно их молитвено призивао, обећавајући: „Праоче и оче мој, нећу вас никада осрамотити“. И ми се сетимо свога крштења, уронимо и изронимо у њему, и рецимо: И не буди(мо) невјерни, него вјерни. После сусрета са Господом, свети апостоли су неустрашиво сведочили Његово свето Еванђеље и то са радошћу ширећи радосну вест, проширивали су Цркву Христову. И ми се у свакој светој литургији сусрећемо са живим Господом Христом. Дај Боже да ти чести сусрети допринесу да постанемо верна и примерена браћа, синови, кћери и пријатељи Христови.