† Марија Милутиновић, драмски уметник, блажене успомене

Била је, зацело, Марија по светој Марији Магдалини, дивна, урбана апостолица задњих времена и прави духовни великан; велика покајница и „бела монахиња“. Када је осетила да се приближио смртни час, рекла ми је , као у житију светих, та несумњиво света душа: „Моли се за мене оче свети; ја ћу ускоро умрети!“. Као њен предсмртни в.д. духовник, поносан сам и Богу захвалан, што сам је упознао тих задњих година у Франкфурту где је неговала болесну мајку. Признајем да тада нисам препознао њен духовни преображај, већ сам упао у заблуду да је глумица сада изабрала за себе, коначно, и улогу покајнице. Дочим, она је глумицу потпуно одбацила и заборавила! Умрла је сваком греху и васкресла у Богу, у правој светости живота. Одликовала се еванђелским сиромаштвом, смирењем и побожношћу у личном животу, те и пожртвованошћу у истрајној борби за православне духовне вредноте. Била је прави родољуб, али без икакве искључивости. Сведочим о њеној правој побожности, духовности и великодушности увек после њеног и мог духовног исповедника, оца Василија Гролимунда. Сву себе је дала без задршке Господу Христу и препознала се у тој пасхалној радости, миру и сталожености.

Марија Милутиновић је била упечатљив пример потпуно живе вере снажно изграђене духовне личности, родољуб и прави хришћанин теохуманиста. Живела је монашки скромно и потпуно строго аскетски. Истицала се стрпљивошћу у патњама, ревношћу у молитви, карактерношћу и поврх свега несумњивом светошћу живота. Ова продуховљена жена дала је пример свима верујућима како је у прави час за савесно остваривање своје светости и свог спасења, молитвом и жртвом, оделотвореном љубављу и сазерцањем, те и јављањем Светог Евангелија Христовог својим савременицима. Љубављу, уведена у крст и у њему оживела, васкресла!

6.март 2013.