Отк 22, 12-21

Христочежњом се завршава Нови завет. Ту чежњу дивно изражава управо задатак Откровења. И ево долазим ускоро (22, 7)... Ево долазим ускоро, и плата моја са мном, да свакоме дам по делима његовим (22, 2). Црква на свакој литургији вапије: Дођи, Господе Исусе! И свако тело нека види спасење Божије (Лк 3, 6). Дођи, Господе Исусе, као Сунце правде! Призови и нас Господе Исусе. Вјерујем да ћу уживати добра Божија у земљи живих (Пс 26, 13). Дођи, о Пастиру! Господе, очисти моју савест! Погледај и нас Србе, Господе Исусе! Дођи, Господе на наше гробове! Дођи у сретање Невести својој! Избави ме од прогонитеља мојих! Обазри се на нас Господе! Подај рабу својему дар благодатни! Не растављај ме од пријатеља мојих! Господ нека дарује мир и радост! А док не дођеш поново Господе, ми благоверни те имамо у себи. Зато, спали трње свих сагрешења мојих; дух-душу очисти, мисли освештај, учврсти саставе са костима, просвети пет простих чула и свега ме прикуј за страх твој... Прими Господе молитве наше и услиши нас. На крају ове пророчке књиге Јована Богослова веома моћним речима описује своју улогу прозорљивца, песника-видитеља, који је приморан да јави сва своја рајска, васкресна и паклена, хадска, виђења. Света Црква, а нарочито Источна, као да се не занима за овај спис на крају Новог завета. Само оним верницима загледанима у вечну будућност, у есхатон, препушта да читају само редове о величанствености Онога ког очекује и блаженству оних који Господа очекују. Утешне су, али уједно и потресне и страшне Његове речи којима се каже да ће свакоме платити по заслузи. Са троструким амином нас уверава да је Он Почетак и Свршетак, Алфа и Омега, Први и Последњи (21, 13). Све нас позива да перемо своје хаљине, односно да се покајемо, да улазимо у смрт да бисмо живели. Ми грешници долазимо са прашњавих и блатњавих земаљских богаза. Ко ће Га погледати и остати у животу. Једина је наша нада што са ове стране још можемо опрати своје стихаре и орнате у Крви небеског Агнеца и тако стећи милост калемљења на Стабло Живота кад у небески Еден уђемо на Врата која су Христос. Јаој нама, без Божијег милосрђа! Молимо се, браћо и сестре, непрестано за милосрђе, опроштење и очишћење, јер је увек близу дан нашег суђења. И на свршетку, Црква проговара речју љубљеног ученика као Господњег анђела. Богослов саопштава васцели садржај Откровења Црквама и да им посведочи Господњу веродостојност. Он наступа као онај који даје објашњења смисла и значења те Књиге. Он наступа као тумач Цркве који чује Духа Светога, који води Цркву и представља је као Христову Невесту. Богослов је угасио жеђ своје дух-душе на недрима свог Спаситеља и свима жеднима точи вечну воду живота. Као најславнији Богослов и Еванђелист и прозорљивац небеских светотајинстава и у Име Господње вели: И ево долазим ускоро! (22, 7). Да, дођи Господе! Пожури! Амин. Морана та! Дођи, Господе Исусе!