1949-2017. слово на освештању споменика и полугодишњем помену

Браћо и сестре, ожалошћена родбино!

Немам намеру да вас зачуђујем, али не могу да не кажем да је ова наша Магдалина Мира не само срећна личност, већ и најсрећнија коју сам упознао, исповедио и причестио светим Телом и Крвљу Господа нашег Исуса Христа. Нажалост, њена срећа је пронашла тек неколико дана пред смрт. Бог је Миру посетио смирењем, покајањем, поузданошћу, вером и увео је у Царство своје. Увео је у Себе.

Као што вам је познато, цео њен живот је био трагичан, пун разочарања и изневеравања, да би тек на самртном одру остварила смисао свог живота као права хришћанка достојна Раја. У њему је било препуно несреће и језивих ломова и веома мрачних места. Он је бивао изложен многим опасностима, обманама и ударима од ђавола и од најближих. Био је то живот паћенице која је све издржала. Наравно, ти који су јој чинили зло, продужили су тај ђаволски посао и после њене смрти.

Упркос свему томе, утврдио сам да је она најсрећнија особа коју сам упознао. Њена је срећа у томе што се покајала и помирила са Богом и свима људима, те се причестила и на онај свет отишла чиста, оправдана и помилована. Када је смрт покуцала на њена врата и пригрлила је Бога и положила сву своју наду само на Њега. Нашла је Христа, који је Царство Божије, и од Њега добила благослов и заштиту. Мужествено и храбро је прошла кроз предсмртну тескобу, опасност, претњу демона са којим је раније била заваравана, да би сада открила скривени смисао живота. Открила је Бога и доживела лично Откровење, личну Апокалипсу. Победила је Сатану, грех и смрт положивши своју веру у Христа Бога. Изашла је из те борбе као победница над свим својим и Христовим непријатељима. Издржала је страшну борбу храбро и постојано. Сада она чека Страшни или последњи суд Божији:

И видјех велики, бијели пријесто, и Онога што сједи на њему, од чијега лица побјеже земља и небо, и мјесто им се не нађе.

И видјех мртве, велике и мале, гдје стоје пред пријестолом, и књиге се отворише, и друга се књига отвори која је Књига живота; и бише суђени мртви по дјелима својим као што је записано у књигама.

И море даде мртве који су у њему, и смрт и пакао дадоше мртваце који бијаху у њима, и бише суђени сваки по дјелима својим.

И смрт и пакао бише бачени у језеро огњено. Ова смрт је друга смрт.

И ко се не нађе записан у Књизи живота бачен би у језеро огњено (Отк 20, 11-15).

Шта значе речи гдје стоје?

Оне значе да су васкресли, да су устали, па стоје пред Господом. А шта значи бише суђени сваки? Оне значе да ће сви без изузетка, мали и велики, скривени и јавни, добри и зли бити суђени. Страшни суд Божији јесте лични суд. Људска правда је често крвава или крварина. Она не испитује све и сваку појединост. Док се Божија правда срећно смењује са Божијим милосрђем. Божија правда хоће да спасе сваког ко хоће да се покаје, ко је самог себе изабрао за спасење. Спаситељ ће доћи на концу света да потражи и спасе изгубљено (Лк 19, 10).

Задњих десетак година Магдалина је следила Господа, молила се и ишла у Цркву, покушала је чак и да чита Свето писмо, и ја верујем да је све то допринело њеном дубоком и искреном покајању на самрти. Тиме је она потрла обвезницу учињених тешких грехова. Магдалина је уписана у Књигу живота. Дочим, у Књизи живота нема и неће бити оних који су се целог свог живота својим злим делима, својим многим гресима, борили против Христа и Његове еванђелске науке о божанској љубави. Бог Судом показује своју победу над смрћу. Смрт је сатрвена без остатка, јер пише да је смрт и пакао бише бачени у језеро огњено. Ова је смрт друга смрт (Отк 20, 14). Тим сатирањем смрти у непостојање, Бог се ослободио, да тако кажем. Јер, Бог није створио смрт (Мудр 1, 13). Бог се, победивши смрт, објавио као слободан стваралац, креатор, новог стварања у Христу. Задњи наш непријатељ – смрт, побеђен је (1 Кор 15, 26). Зато Богослов раздрагано кличе видех ново небо и нову земљу (Ис 65, 17). То се зове крај овога света. Стари свет се преображава у нови. У њему се обећава бесконачна радост, те и обасјање дух-душе и новог тела укрепљенима испуњеном надом.

Спасење ове наше Магдалине најављује дане ослобођења од свеза греха. Магдалинино спасење ево сада расте. Очима га не видимо, али учествујемо у његовом стварању и расту у меру висине Христове.