Помаже Бог, драги оче Иларионе,

Праштајте што раније не стигох да се јавим и захвалим се на одговору који сте ми послали. Франкла сам читала већ, а покушаћу да уведем праксу читања Светог писма на дневној бази, ако Бог да.

Видим да је у васпитању деце кључан пример родитеља, а ту код нас има штошта да се каже.

Ваше објаве на Фејсбуку мотивисале су ме да Вам се овим путем обратим. О својој муци одавно сам престала да причам људима, што опет не значи да сам на правом путу. Зато сам решила да Вам пишем. Овом приликом Вас молим да моје писмо не објављујете, а кад га прочитате, знаћете и зашто.

Јутрос пре 7 сати ми је опет без мог знања скидао паре са картице. Обично гасим телефон да не би могао да брише поруке о банковним трансакцијама како не бих могла да их прочитам, али овај пут сам га оставила укљученог. Чудом сам се пробудила и видела да ми нема телефона. Наравно, у секунди је измислио како је отишао да купи нешто за доручак, али како се прерачунао јер је пошао раније. Отворих новчаник и видех да нема картице. Питах га где је - каже не знам, ти си куповала. Да, али ја је увек оставим у новчанику. Уосталом, зашто си носио мој телефон? Каже, у журби је понео.

Пошто сам новчаник узела пре него што се вратио из "продавнице", није могао да врати картицу на место. Она је била на полици у кухињи.

Опет (опет, опет и опет!) ме је слагао. Није морао уопште да узима картицу кад новац од моје плате стоји на гомили у кући. Јаче је од њега.

И није то зато што не ради, а ја радим од куће. Не, то је или болест или безобразлук. И када је имао прилику да ради, он је кривинарио, њему је сметало ово или оно... Прошли пут ми је подигао 20000 динара са рачуна.  А тобоже штедимо сваки динар за стан јер живимо у стану мог оца који има 30 квадратних метара. Зашто је морао да слаже? Зашто увек лаже?

Зашто своје дивно понашање, своју пожртвованост негира лажима, крађама, марихуаном, гледањем бљувотина?

Молим Вас за савет и просим Ваше молитве.

Свако добро од Господа,

Свитана