Сви фарисеји, па и наши православни фарисеји, питају Господа Христа шта је у његовој мисији главно. Он свима одговара: љубити Бога и љубити Брата (Мт 19, 13-15; Мк 10, 13-16; Лк 18, 15-17). У тој љубави се испуњује Божија воља, а Христови ученици се препознају тако што се међусобно љубе и послушни су једни другима у јединству Духа Светога. Пред Богом стоји сваки човек као дете пред својим родитељем: без права, потпуно беспомоћно, али у потпуном поверењу. У стању малог и беспомоћног детета се стоји пред Богом. Ту беспомоћност детета сам Господ Исус Христос који је заслужио и даровао да се њиме спашавамо. Па други, ма они били православни, уколико не уобличе дете у себи, већ су у паклу. Са уобличеним детеом у себи се улази у рај.