Мт 5, 20-26
Ко је испуњен љубављу Христовом, врши ће Христове заповести. Ко може описати свезу љубави Божије. Ко може исказати величанство Његове Лепоте? Неисказива је висина до које нас уздиже љубав. Љубав нас повезује са Богом (...) У љубави нема ништа прљаво ни охоло. Где је љубав, нема раскола (...) Љубав је предуслов за слогу (Свети Климент Римски, Бр. 49-50: Funk 1, 123-125)... Како да хришћанин живи за Бога и како да се увери у љубав Христову. Како да Христа љуби свим својим бићем? Одговор даје Богослов Христов: Ако љубимо једни друге, Бог у нама пребива, и љубав је Његова савршена у нама (1 Јн 4, 12). Љубав према Богу се проверава као веродостојна у љубави према брату. Љубав према Богу се као веродостојна потврђује само у љубави према ближњем. Ако није доказана делима, ако није оделотворена, није љубав. Ако није савршена, није љубав. И ми смо из смрти незнабоштва или смрти безбоштва прешли у живот, васкресли смо. Како то можемо да тврдимо? – Па ми љубимо браћу и сестре! Имамо удео у Божијој љубави, односно ми живимо у Богу. Презрети љубав исто је као убити се. Отуђити се од љубави исто је као затворити се у духовну пустињу. У чамотињању. Ускратите ли љубав ком брату и сестри, излазите из везе љубави, и из живота у Богу. Сваки који мрзи брата својега јесте човјекоубица; а знате да ниједан човјекоубица нема вјечни живот који остаје у њему (1 Јн 3, 15). Људски је живот свет. Зато: Не убијај недужна и праведна (Изл 23, 7).
Господ Христос је љубави дао вредност симбола хришћанства. По међусобној љубави међу собом сви ће знати да смо хришћани (Јн 13, 35). Љубав је исказница сваког истинског Христовог ученика. Све добро љубави што чинимо, да чинимо у славу Божију. Господ Исус је сав Закон сажео у једну реч. Реч је о љубави према Богу и љубави према ближњем. Ако имаш нешто на неког не приноси дар, јер неће бити примљен. Најпре се помири са братом, па онда принеси свој дар (Мт 5, 24). Све се врхуни само у љубави и слави Оцу и Сину и Светоме Духу. То је идеал хришћанства. Колико га има у баналној стварности.
Љубав је сунце радости и мира који крст прочишћује и продубљује. Крст нас васпитава за љубав, за потпуно предавање. Жртвовање за брата/сестру је најбољи начин да се задобије љубав. Она се непрестано оваплоћује. Постаје стварна. Сраста са нашим животом. Љубав је та која нас исцељује од грехова и од греховних ожиљака на нашим дух-душама.