Браћо и сестре! Ожалошћени!
Када је човек погођен тешким животом, као покојна сестра Лепа, некорисно је благоглагољање. Већина од нас њену животну патњу није у стању чак ни да разуме. Покојница је дете са Козаре, ратно сироче, које никада није сазнало своје порекло. Њена животна прича је уствари њен животни препев библијске приче о Јову, о праведнику који страда, али и праведнику ког је целога живота водила Божија рука. Ова напаћена жена веровала је у Бога упркос свакој нади. Отели су јој све: своје порекло, свој родослов, и она је провековала свој животни век као находче. Намучила се ова жена живећи у домовима за прогнану децу, а завршила га је у дому за старе.
Браћо и сестре, нису све невоље Божија казна, него су тек искушења која Бог допушта због грехова наших. Очигледно је како су вашу покојну мајку и бабу прочистила и духовно обогатила животна страдања, јер је умела да их носи. Зато свето Евангелије свима казује управо и њен, Јововом сузом натопљен живот. Чувши моју јадиковку о њеном животу, могли бисте рећи: Када човек умре зар ће васкреснути?
Ожалошћени! Бог схвата нашу сумњу и неверу, и разуме је! Зацело, Бог разумева наша срца, слабости и усхићења. Покојна Лепа, на дну очајања не губи наду! Она, стварајући породицу, подижући синове Зорана и Горана, радује се даровима неба. Ето и та синовља имена сведоче о том послератном времену раздраганости, наравно, утопијом социјалистичке изградње. Док, наша покојна Лепа ако баш и не пева, а она живи по Псалтиру: Чекала сам те у све своје дане. Душа моја чека Господа више но зору стража ноћна. (Пс.129/130). Не зна ни ова напаћена мајка откуд јој таква чежња за животом. Не зна како се узда мимо сваке наде; али све у свом незнању поверава Богу и узда се у Бога.
А ми поштовани скупе, какви смо ми који нисмо прошли кроз тако дубоку јововску патњу!? Да ли смо ми радосни у нади!? Да ли знамо да та мученичка страдања покојне сестре Лепосаве имају дубоки и спасоносни смисао? Да је Господ Христос умро за нас? Да ли знамо да ћемо васкреснути из мртвих као Он и заувек с Њим бити? Са свештеном озбиљношћу препоручујем особито унучићима Луки, Сари и Дини да увек, литургијски живећи, целог свог живота славе тај залог наде који је за њих сачувала њихова блажена баба. А и свима вама, браћо и сестре, и свима редом проповедам живога Бога Христа који нам је обећао: и када отидем и припремим вам мијесто, опет ћу доћи, и узећу вас к себи да гдје сам ја, будете и ви. И куда ја идем знате и пут знате. (Јов 14,3-4).
Бог да јој душу прости и вјечна јој памјат!