Израиљ Божији, али и ми, савремени хришћани колебамо се између Јахве, односно, Христа и идола, од златног телета. Идола богатства. Кривобога материјалних добара који је добро потиснуо Бога Духа. Златно теле је искушење које нас увек изнова напаствује да обожавамо материјалне жеље, било за богатством, било за уживањима или за моћи. Израиљ Божији, али и нови Израиљ, Бог с времена на време потресе праведном својом очинском казном, па се понекада падне на колена и призове Име Господње у сузама покајницама, те моли опроштај свенародно. Богу је знана наша непостојаност, да се не кајемо и не обраћамо, и тражи преко пророка Осије: милост, односно благодат, а не жртве, и познање Бога већма него жртве паљенице (Ос 6, 6). Бог прима богослужења наша само ако она изражавају наша срца, нашу унутарњу побожност, а не претстављају формализме и обреде ради обреда. Или још горе: црквене спектакле. Тражи се искрена вера, искрена љубав и искрено братско срце које је увек спремно да помогне, како у материјалној тако и у духовној несташици. О, Боже, што ја говорим о нестварним стварима, о утопији!? Ипак, не ради се о утопији! И мојој браћи, али и мени, Господ је рекао: Хајде за мном (Мт 9, 9). Остаје питање да ли смо устали и пошли за Њим. Позив је необичан, а одговор још необичније брзо дат без предумишљања. Стари цариник је сабирао порез и Јевреји су га сматрали јавним грешником, мутљавином, како се то данас каже. Народ га је мрзео и зазирао од њега. А Господ, баш таквог изабра за свог апостола. Дивне ли прилике за нас из тог презреног рода грешника. Та покајничка прилика нас учи да оставимо и одрекнемо се наших странпутица, да прекинемо свој живот у греху, ако хоћемо да следимо Христа Богочовека. Матеј, омекшан покајањем зготови хабуру – велику вечеру, у својој кући. Са њим су за столом биле и друге његове колеге цариници и остали, када мосад фарисеја критикује: Зашто са цариницима и гријешницима учитељ ваш једе и пије? Учитељ одговара: Милост хоћу, а не жртвоприношење (9, 13). Фарисеји су се сматарли образованим теолозима, а Господ их сада враћа на прву годину студија, те да настоје да разумеју онај Осијин навод да би исправно тумачили то место у Светом писму, и додаје: Та не дођох звати праведнике, већ грешнике. У Богу нема промене: Оно што је рекао старом Израиљу устима пророка Осије, рекао је и устима и Сина, те и објавио свеопшту милост учивши људе да побожност према Богу, мора бити поткрепљена и поштовањем и љубављу према људима, ближњима. Када је чак цариник удостојен апостолства, то значи да у апостолство може бити изабран сваки ког позове Господ (али не и људи), јер се само такав може преобразити и отворити тој благодати апостолства. Ово Господње друштво претежно од грешника, велика нам је утеха: Нико не мора да очајава за своје спасење. Господ тражи нас болесне и грешне, а не праведне, јер је Он Лекар.