Мт 15, 29-37

И отишавши Исус оданде, дође мору Галилејском, и попевши се на гору, сједе ондје. И приступи му народ многи који имаше са собом хроме, слијепе, нијеме, богаље и многе друге, и положише их пред ноге Исусове, и исцјели их (...) Дозвавши своје ученике, Господ рече: Жао ми је народа, јер већ три дана стоје код мене и немају шта јести; а нисам рȁд отпустити их гладне да не малакшу на путу. И рекоше му ученици његови: Откуда нам у пустињи толико хљеба да се насити толики народ? И рече им Исус: Колико хљебова имате? А они рекоше: седам и мало рибица. И заповеди народу да посједају по земљи. И узевши оних седам хљебова и рибе, и заблагодаривши, преломи и даде ученицима својим, а ученици народу. И једоше сви и наситише се; и накупише комада што претече седам котарица. У пустињи гладни народ ваља окрепити храном да би се препорођен вратио својим кућама. Ко је тај гладан и жедан народ? – Ми смо гладни и жедни народ. Ми тражимо, налазимо и следимо Господа управо на том тешком, каменитом путу овоземаљског живота. Пут је дуг. Проходимо га као пустињски песак на жарком сунцу. Неуморно тражимо плодан предео са извором хладне воде усред жаропека. Како стићи у отачбину, у завичај? Нећемо ли сви попадати погођени сунчаницом и великом малаксалошћу. Ваља да усавршимо своју воду крштења, светим причешћивањем. Они који су уздигнути на тронове царског свештенства, миропомазањем добијају подобност, саобличеност, Христу, те у причешћивању са читавим мноштвом народа Божијег, заједницом, учествујемо у самој Господњој жртви. Нахрањени и напојени сигурно стижемо у небески завичај. Свакодневно се догађа чудо на нашим жртвеницима како се хлеб претвара у Тело Христово, а вино у Свету Крв Његову. Та Света Жртва је врх-врхова црквеног живота, хлеб анђелски, хлеб небески, лек бесмртности (Свети Игнатије Антиохијски, Epistula ad Ephesios, 20, 2). Само Црква може Створитељу принети овај чисти принос, приносећи му са захваљивањем оно што произилази из Његовог стварања (Свети Иринеј Лионски, Adversus naereses, 4, 18, 4). Јер од истока сунчанога до запада велико ће бити име моје међу народима, и на свакоме ће мјесту приносити кад имену мојему и чист дар, јер ће име моје бити велико међу народима, вели Господ над војскама (Мал 1, 11). Питаш како хлеб постаје Телом Христовим и вино (...) Крвљу Христовом. Рећи ћу ти: Дух Свети продире и извршава то што надилази сваку реч и сваку мисао (...) Нека ти буде доста да знаш да се то збило делом Духа Светога исто као што је од Приснодјеве Марије у Духу Светоме Господ, кроз Себе и у Себи, узео тело (свети Јован Дамаскин, De fide ortodoxa, 4, 13, PG 94, 1142А). Свакодневно се осведачавамо на нашим жртвеницима чудо како једини Архијереј Господ наш Исус Христос претвара хлеб у своје свето Тело и вино у Крв своју. Непрестано се кроз векове догађа то чудо Господње свемоћи управо на светој литургији. Чудо Господње љубави и давања, те и раздавања у светом Причешћу. Видите како су озарени великим благословом сви они који следе Господа у пустињи. У пустињи овога света Господ се брине за нас дајући нам ману свете Евхаристије. Него штитите најприје Царство Божије и правду његову, и ово ће вам се све додати (Мт 6, 33). У служењу свете Литургије ми Господу приносимо тај Хлеб и то Вино о којима говоре литургијске молитве.