Борис Об. Ђурица Лажна браћа монодрама за једно тролице

Лице: Ноћданје у мушком сполу и Мрачнина у женском те и Тројствено у средњем одевен је у мантију од баршуна нраранчасто похотљиве боје и окићен крижем (крстом без Христа). Догађа се увек на раскршћу. Може се поставити и кип од леда у облику сподобе са три главе и три тела. Подно њега је принесена храна коју једу све три инкарнације Ноћданија у кратеру који је украшен карикатурама лепог Јове Казанџије, Широколеђана, Фикрете (андрогин), Јованке Нишлике, Ђулбеванде, Арцимирка и других. Он је сада школован демонијак. Мрачнина се лажно представља као ерот, а уствари је најогавнија похота. Раскршћа су места непознатог, али и заседа. Пустоловина у којој је главно недостижно, а оно је налажење себе. Застој је неодлучних између три лица у једном. Тролице се у наше време може користити у свим медијумима да би се изразило.

( Тројствено): Волим их…Још би их дочекало, али сам се смрзло, укочило...Ја сам победниче! ( Ноћданје): Апостол народа говори о лажној браћи, јер се свакодневно сусрећемо са лажним људима. Не усуђујем се да упитам да ли је потребно и разговетно објаснити ко су они!? ( Мрачнина): Одмолила сам све по списку... Мислим да чују моје вапајне мантре и да ћу добити пре свега злато, свилу, дијаманте, мермер, нектар од свих... ( Ноћданје): За њега су они лажни народ, светина, а за неке су они лажно свештенство и лажно епископство!... Многи од лажних мајстори су свог заната, имају углед, успех, новац, уживанције... Али лажни мајстори имају и лажни углед, те и лажни успех. Док им је новац и уживанције, додуше веродостојни! ( Тројствено): Од малена сам добијало шамаре...стотине сам их примало...и мало удараца песницом! Ох, ногама... Сурово... Мени недостају награде. ( Мрачнина): Ох, да – да ...Да! (...) Са лепогузим Аполоном са аристократском пресветлом (...) да уздижу ми капацитет. Како ти лепо кажеш баждар...Пуно светиња да је ... Разуме се, уз казне! Уз бич! ( Ноћданје): Лако постижу титуле и звања која желе. Баве се свим и свачим осим својим позивом, јер га немају. Све жртвују статусу. Та лажна браћа људи су са лажним идентитетом. Лихвари су и без срца и ума! А и без Христа! Нарочито без Христа! Чине их углавном безначајни у науци и уметности, али и намазани као Латинов покојни. Бедници су, ипак, чак и када су богати, и када су милијардери. ( Тројствено): Извини, молило сам прекинути допис, јер ме Професорка, Шефица катедре за клептоманију Делфина позвала на консултације...Некога је од побожних страшно наљутио, морало сам сунце моје да... по први пут за два-три минута... а други пут петнаест минута... ух, још сво дршћем колико ме испоштовао...и још је хтео! Али има обавезе.

( Мрачнина): Тако се угњездила, дави ме...Моја давеж! У борби сам за ваздух... Добила ме је лажима...Кунем ти се да су јој прдежи на чоколаду мирисали! ( Ноћданје): Ти и ти своју беду улепшавате многим материјалним богатством, поседима, епархијама, аутима, купљеним титулама и дипломама, па чак и црквама, фабрикама, позориштима! Папама нико не може судити. Црква никада није погрешила, нити ће икада погрешити. Само Папа може свргнути бискупа или му вратити чин, сазвавши сабор или канон прогласити важећим. Он може свргнути цареве и краљеве, а поданике ослободити поданичке верности. Сви му владари морају сочно љубити ноге, стопала и ђонове. Људски елемент је потпуно без сокова благодати, као што сама Црква није без грешника. ( Тројствено): Не могу да замислим шта на том факултету за псеудологију треба да учим...Кад би било пара, отишло бих код Професора Халипса, билдера...Да буду разних нација и раса... пуно сам љубави...Могло бих по цео дан и ноћ учити. Ох, колико сам ја уживало кад ме пропитују!? А кад падамо на испитима, падамо у екстазу и транс. ( Ноћданје): Они своју беду улепшавају украђеним благом, поседима, парохијама, предузећима, аутима... Невешто и смешно глуме цареве, епископе, свештенике, калуђере, професоре, племиће, докторе, једном речију људе од части и истинске вредноте. О, Господе, сачувај нас од лажне браће, лажних пријатеља, лажних свих... ( Тројствено): Јооој, на...где смо и шта смо погрешило!? Кад си се толико разнежило!? Па ти си ми учитељица псеудологије...Докторица знаности... ( Мрачнина): Ја сам зла по вокацији...Молим!? Свима сам рекла шта сам и ко сам... ( Ноћданје): О, Господе, сачувај нас од лажног народа, лажне нације или патворене руље! О, Господе, сачувај нас и од лажних анђела... и од лажних и не лажних светаца и праведника. Господе, ко нас може умити својим сузама и исцелити нас од лажних осмеха, од лажног бола, од лажне љубави, па на крају и од лажне мржње! Господе, уразуми нас да вештачку и лажну децу па и ону из епрувете не учимо да лажу, обмањују, те да се привикавају од малена на дволичност и лаж. Скини нам маске Господе! ( Тројствено): Молимо!? (…) А јуче ме два пута ветар срушио са бицикле. Одрало сам лактове, колена. Бол ме тера под, ох...под смртне. Тера под, ох... Волимо лажне Богове и за њих живимо. Само на факсу сам, секо, била срећно, даноноћно срећно. Како да га се дочепамо кад смо сиромашно. Дало би им живот, јер ништа друго немамо да им дамо. ( Мрачнина): Сваког лажног доживљавам као више биће, као компетентна. Ма приређујем им ту, бре, олимпијаду и подељујем ловоре и осушим га свиленом везеном марамом. Спакујем га. Поштујем га. Ма све их поштујем. ( Ноћданје, па касније му се придружује Данноћије): Скини нам поред образина и скупоцено одело, па ако постанемо и наги у свом достојанству, од Бога смо. Сачувај нас од малих и великих, лажних Јевреја, муслимана и хришћана, лажних народа уопште, а особито лажних Срба и осталих лажних, да их не именујем. Сачувај нас Господе од цркава трговачких предузећа, малих и великих; те и профита од живих и мртвих. Сачувај нас Боже од лажних позоришта, прикривених бордела, глуме за бесплатне градитеље, без престанка. Скини позлату, шминку, снобовство овим богољудима од глине. Ти богољуди без Христа , без Тебе, немају душу као што рече свети Григорије Палама. Све им у излогу, вањско; о, стрвинари, што каже ава Јустин!? Накитите се туђим перијем.

Браћо и сестре, преклињем вас увек им носите дарове, поклоне, много лове да би их умилостивили, јер ће вас прождрети. Пазимо! Само принесите лову и ухватите тутањ, ако им идете на поклоњење! Ту је Др Јерботић, академик, стручњак за ту сукцесивну игру лажног брата. Они су у првој класи, јер су дипломирали клептоманију са псеудологијом фантастиком са просечном оценом десет. Знајте чим вам буду много говорили о љубави, о католичности, о међусобном праштању, знајте да то управо код њих нема. Не верујте им за Бога милога!. То је каста која има само сумњиво јединство, као да је у њима легион ђавола. Душе су им раздељене и разваљене, нека опрости један несвети Надзорник Г.Г.Ђулбеванда , управо парадоксима властите интиме. Ето, један заветован на целибат љуљушка 35 година хиљаде, добро, две хиљаде ефеба слаткиша у свом крилу за лепе паре. Има се, може се! Изгоре у паклу и Широколеђан! Дали су му и титуларну пензију као националну награду, толику да је не може потрошити за живота. Ни једна жеља, ни један нагон, те и ни један похот им није остао незадовољен. Види тамо: Неуротичне личности од академика Др Јерботића! Међутим, он каже да они плове као ветар, пушу или мењају расположење од приноса до приноса, а најчешће плове авионима, односно како ветар дува... Главно је да су им све жеље задовољене сви нагони сити. Па што да им народ попује!? Њихова основна и неисцељива мана је у недостатку разложног повезивања појмова. Код њих су појмови разређени тако да сви одмах укапирају. Исцелитељ вели да они све чине из уверења, али за паре! Па народ данас хвале, а сутра куде, јој!? Не може да схвати да то тако не иде, да је контрадикторно. Зато, упозорава на време блажени Јерботић, да чак ни он не зна шта нас од њих чека… Ако им данас угодимо, сутра већ може да буде друга песма... Они су остварили модел живљења на високој нози, усред беде и сиротиње. Чинови и достојанства им служе као фасада, то јест да плаше простоту. Нису они тотално лажни, већ прилично често у потпуној коресподенцији са лаицитетом. Једном месечно, или једном у два месеца. Немају шта да кажу. Све су рекли. О, Господе ипак је превише тог глуматања, оног магијског менталитета, алогичког... Боже, своју лажну љубав замењују за презир према плебсу, па и мржњом. Опет шизофренија народ – клер!? Сасвим неочекивана и потпуно неразумљива. Руља лупета, трабуња, псује, оговара свете људе. Расцепљен им је живот, раде одвојено, мисле супротно и различито, а и противречно. Дубинска поцепаност. Потребне су дубинске молитве! Велика је завада и неслога, али истински дијалог о правом заједништву је неоствариви сан, утопија. Уочљива је поквареност власти а не служење, купопродаја у данашњој веома разочараној публици. Покварени су и умишљени параноици. Људи лажних квалитета, лажне величине. Купили су за лепе паре улогу, није им натурена. Имају пара ко плеве. У клан се улази уз рекет од 40.000. Стара цена. Биће поскупљења. Џаба толике паре кад не знају да глуме. Уопште се не боје да ће их раскринкати народ, јер и он се однародио. Зато прекидају сваку везу са том илузорном светином и сматрају га априори смарачем, сумњалицом и непријатељем бр.1. Тај плебс поткрада из љубоморе и са таса и иконе. Заштићени су законом и Божијим и људским, а и сами се унапред спремају за сваки могући негативни исход. Увек имају алиби. Прстом не макну да би помогли. Све шансе свесно прокоцкају. Ма гледају овај свет само кроз те аберационе наочаре. Јаој, ту је на делу болесна машта унутар те назови глуме! Додуше, увек нађу прикладну улогу и измишљене разлоге да се она доследно мора играти. Они су ћорави али доследни! Увређени су... Стално их вређају, не ценећи њихово жртвовање за нас, њихов рад, њихова дела и њихове вредности. Они, са своје стране не примећују народне, наше, напоре које ми улажемо да би им олакшали ношења њиховог великог крста. Регистровали су се као инквизитори и прогонитељи плебса, а и оне Цркве која живи између два гоњења. Приписују себи заслуге за потпуно не учињена дела. Пре свега за систем њихове глуме, њих изабраних. Нажалост, ми их као овце и не називамо хистрионима. Исказујемо им велико поштовање, и ако су они само глуматала. Дрхтимо пред њима. Ми смо и религиозни и антирелигиозни фанатици. Додуше, никада их не називамо верницима. Они су глумци дилетанти, скраћено, дилче. Од све те вере су далеко, чак и када су црквени достојанственици. Штете вери, али с правом светог чина. Своде је не на патолошко понашање, бећ на веома комерцијално. А и ми имамо комплекс мучеништва. Излечите нас преко власти и структура које себи угађају. Загушили су нас, а хоће да буду и фол-жртве, плус! Хоће и нас као лажне Србе да жртвују, јер су они лажно узели да нас предводе. Ма само траже гледаоце и добротворе. Подмићују, подваљују, лажно су понизни, лажно су побожни, полтрони, улизице. Само доказују себи своју непостојећу величину. У Цркви и у Држави су најбољи кандидати за положаје, јер нису прошли Оршахов тест. Они без Цркве физички умиру. Неће да иступе из ње да не би напустили своју позицију. Због њиховог начина живота, не смета им и не боли, што због њихове облапорности Црква полако умире. Слеђени леш. Како негативна селекција чини чуда!? Само се наивни питају како лажне вредности царују. Прекристализују се. Беже од ближњих али и од даљних! Истина је обично болна увек, а ова је и убитачна. Људи мирно живе са лажима, а и не примећују такмичења нас лажних и варалица. Глума увек иде уз политику. А од нас грешних захтевају да се клањамо те и да целивамо њихове гучи ципеле те да им и аплаудирамо. Ма једино слобода нема цену! Љуби твоју мајку, али не више него Цркву која те је родила за вечни живот! Разликујемо праву од њених лажних представника, припадника и других људских елемената. Слушамо у њој само Мајку и анђеле. 1986.