Културност свештенства данас

Свештеници типа „Поп Ћира и поп Спира“, наоко се углавном изгубио, или се забашурио и остао усамљена старина у СПЦ, док се до данас упадљиво сачувао свештенички сеоски материјализам, и, чини ми се, у веома потенцираном виду. И за савременог српског свештеника, као чиновника, печено прасе или јагње, добра ракија или вино, вредније је добро од душекорисне књиге. Савремени свештеник материјалиста је безобзирнији и безбожнији од типа саможивог сеоског попа из прошлости. Зато он наступа непријатно и робусно, најпре против суштине, а она је у саборности или католичности. Одваја се у касту повлашћених и богатих. Народу се не свиђа тај задригли мамониста као и посељачени сервисер раван са светином, већ и надаље веома цени ученог, побожног и свештеника господина. Он се грохотом руга проповеднику „који лупета“ или говори у наречју свог села, односно богословски и језички неправилно. Очекује од свештеника ауторитет племенитог и изнад свега ученог достојанственика који искрено чува и негује заједништво, те и сав припада духовном свету. Цењен је и тип свештеника ходочасника, проповедника, монаха, па и грађанина. С тога би савремени свештеник морао имати одговарајуће културне вредности уз побожност, односно, духовност. Не сме бити лаком на новац и друга добра, те не сме неговати изразити дух новотарија и којекакве субјективне побожности. Не пролази добро ни претерано гркофилни или русофилни слуга Божији. Мора бити субверзиван, превратник на добро, на Еванђеље, те и непријатељ либерализма, комунизма (пролетер) и искорењака као циничних противника свете вере.

Ево како народ види промашеног савременог српског свештеника: Опрезан је рачунџија и интересџија, уских погледа и велики лицемер. Праћен је у корак интелектуално-духовном неспособношћу. Од рођења шкрт, веома лаком и ситничав. Шкрт, значи да граби материјална добра; а ситничав, значи да је изопачењак стицања пропадњивог блага и да га не занима ништа од себе, нарочито ученијима у вери и веома критичан према даровитима и најбољима. Ограничио је себе на грабљење новца, готово религиозно. Свуда гуши духовни развој и Цркву претвара у мртво море. Умире сит добре јагњетине и напит доброг вина за кафанским столом.