Рана Црква се једнодневним постом припремала за богојављенско крштење оглашених, с обзиром да се крштавало само на Богојављење, Велику суботу и на јутрењу за Васкрес.

Данас славимо благи дан Крста, јер Крстом би отерана тама и би враћена светлост. Дар Крста обасјава и исијава сјај Христов. Крст је оно Дрво из Едена, лепо и чудесно, у видокругу и у устима. Са Крстом се уздижемо у узвишено, да бисмо напуштајући старог човека стекли оно вишње. Ко се удостојио Крста, нашао је благо, најдрагоценије од свих добара. У њему је све наше спасење и наше враћање у првобитно стање пре пада. Дрво Крста рађа живот, светлост, рај. Дрво Крста Христовог је род људски ослободило из ропства нечастивога. Да није било Крста Христовог, не би из подребарја његовог потекли извори бесмртности – крв и вода. Крв и вода су врела која ослобађају од греха. Крст ослобађа од задужнице греха и враћа у слободу Раја. Да не беше Крста, смрт би царевала и пакао би био пун плена. Некада смо због дрвета упропаштени и пали, а сад смо у дрвету нашли живот.

Велика је благодат Крста: смртнима даје бесмртност, распадљивима даје вечност, а мртвима славу. Велика благодат Крста отвара и друга добра и моћнија својства. Крст је знак победнички, јер је на Крсту смртно рањен ђаво и с њим је надвладана смрт. Пакао је сатрвен. Крст је опште спасење света. Мудрост је Божја на Крсту процветала. „Ту је побила бахатост људске мудрости и охолост глупости“ (Проповед на Возвиженије, PG 99, 691-694,695. 698-699). Обиље добара из крста никнуше, почупаше птице злога и нечастивога.

Крст и јесте слава Христовог Возвижења, Узвишења. „Он је жуђена чаша и довршење патњи које је Христос претрпео за нас“. Он је Мојсијев штап. Он мења воду у крв, он додиром раздваја море, враћа валове морске и потапа непријатеље и спашава грешне. Он је Аронов штап, јер процветава и показује правог свештеника. Крстом се прослави сваки апостол, сваки мученик, сваки преподобни. И више од тога, Крстом се узвиси Господ Христос, јер вели: „Кад будем уздигнут на Крст, све ћу привући к себи!“