Света Црква је та која у Светом Духу посвећује и упућује у сву истину (Јн 16, 13). Оно што бијаше видљиво у нашем Господу Исусу прешло је у Његове свете тајне (Свети Лав Велики, Sermones, 76, 2: PL 54, 398 A). Црква у светим тајнама органски делује. Она надахњује живљењем, рашћењем и умножавањем. Она чини живу јединствену целину, организам. Управо, својим светим крштењем сестра Теодора је оспособљена да учествује у светој литургији. Литургијску заједницу чине само препорођени крштењем и помазани Духом Светим, односно, чине је освештани. Искупљење новог Божијег народа почиње крштењем, а живи умилном молитвом која се продужује и продубљује у велику молитву литургије. Црква има значење вечне будућности или есхатона. Она је кућа свих синова и кћери Божијих. Литургија је остварење, дело и стваралаштво Христа као Главе, укључујући и удове. Цела заједница је Литург, свако према својој улози. Истинско, неформалистичко, литургијско стварање брише клерикалистичке примитивне поделе на вас – народ, и нас – свештенство. Ако их не брише, није православно и католичанско. Православно католичанско богослужење поред динамиса (δύναμις) , мора да садржи иконе стварања, а оне су светлост, вода, огањ, мирис, хлеб, вино, уље... Појање доноси изражајност лепоте молитава. Лепота је као Божије својство веома важна. Иконе нас хране вером, зато их ваља јести дух-душама. У иконама славимо Христа, а и Његова дела спасења. Зато све мазурије и мртве слике, назовииконе треба избацити из цркава, јер руше нашу свету веру. Пред иконама се клањамо Господу. Зато оне морају бити достојне поклоњења. На дан Господњи када служимо свету литургију, славимо дан васкресења, дан радости и одмора од рада. Господ Исус Христос је установио следеће свете тајне: Крштење, Миропомазање, Евхаристију, Покајање, Јелејоосвештање, свету тајну брака и свету тајну рукоположења. Крштење је међу Божијим даровима најлепши и најдивнији (...) Називамо га даром, благодаћу, помазањем, просвећењем, одећом нераспадљивости, купјељи препорођења, печатом, и свиме оним што је најдрагоценије. Дар је, јер се подељује онима који долазе празних руку и ништа не доносе благодат, јер се чак даје онима који су гресима оптерећени. Крштење (=урањање-израњање), јер се у води потапа грех; помазање, јер је свето и царско (такви су они који су помазани); просвећени, јер је просијавање светлости; одећа, јер покрива нашу срамоту; купјељ, јер нас пере; печат, јер нас чува и знак је Божијег Господства (Свети Григорије Богослов, Orationes, 40, 3-4: PG 36, 361C).

Помазање уљем радости или уљем оглашених пре крштења означава прочишћавање и јачање, док миропомазање значи освештање зацарење. Миропомазани имају удео у послању Господа нашег Исуса Христа и у пунини Духа Светога, те да би новокрштени увек ширили и бивали Христов миомирис. Миропомазани су запечаћени Духом Светим. У паганству, војници су били опечаћени печатом свог војводе, а робови печатом свог господара.

Сам Господ Исус вели да га је Отац запечатио. Бог је онај који нас утврђује с вама у Христу, и који нас помаза. Који нас и запечати, и даде залог Духа у срца наша (2 Кор 1, 21-22). Печат Духа Светога значи потпуно припадање Христу, вечно предавање Њему, али и обећање покровитељства Божијег у искушењима.

Е да би дао Господ да наша новопросвећена сестра буде упућена у сву истину вере наше, те и вечно буде запечаћена печатом преданости Богу.