Апстракт
Кретање или спортско вежбање мора бити одмор и одушка, па и разонода духу. Добро је одморити се кретањем, игром на отвореном, шетњом, пливањем, планинарењем, бављењем повртарством, воћарством ( као свети Григорије Богослов!) или неким другим рукодељем. Лењост је тежња ванрајски измењене природе тела према њој сходно уображеном Рају. Она је чежња за изгубљеним Рајем, чија је права природа заборављена, те зато за миром и вечним починком. Но, рај није у дебелој ладовини, као у Курану часном, него у сталној људској делатности, која је одговорназа опстанак рајског света, човеку од Бога повереног ради чувања и неговања. Наш савременик је досадан, празан и плен је чамотиње. Отићи и доћи – кретати се, савременик не уме и не жели, а и покадшто и не може. Кретање се, најпре ваља духом сазирати, да би било од користи. Све што тежи савршености је подвижничко (аскетско), односно кретање је најпре ка продуховљењу, освећењу и обожењу. Несумњиво да теловежбање – спорт, разни телесни покрети, покрећу и дух,те буде га. Вежбањем, разгибавањем тела разгибава се и дух, па се тако покреће на молитву за боговољено кретање, које га уједињује сателом по Божјој благодати. Само духовно-телесно разгибавање је умеће(арс). То вежбање се зове вештина за отварање ка пријему савршенства, натприродног живота, божанске духовности, богословља и обожења, свете божанске тајне, мистичне силе вечног живота. Наравно, обожење креће од почетка духовно-телесне вежбекаонајузвишенији вид моралности. Лакоћа тела коју ослобадја кретањеје естетски конкретно пријемљива каопоигравање, плес, односно прозирна, лепршава копрена,као драж оних кретњи које одају унутрашњу музикалност утемељену у божанској духовној хармонији. Ти етеричноуздижући и прозирајући покрети предназначавају успон у вишу реалност, у есхатон.
