"Крађу зацело, Господе, кажњава Твој закон, а тако и закон уписан у срцима људским који ни њихова злоћа не може избрисати (Св. Августин, Исповести, 2,4,9). Њу забрањује Осма заповест Божја и дефинише као отимање туђег добра против разумне воље власника. Знак је покајања све крађено вратити, па и четвороструко вратити (Закхејева мера враћања украђеног, Лука 19,8). Ако, пак не може да врати четири пута више, нека врати барем само украђено. Крадљивац је дужан и да плати отштету за почињену неправду.

Крађа је похлепа за туђим стварима, а њу често прати жудња за грабљењем и лагањем. Похлепан, је и варалица. "Похота очију" (1 Јн 2, 16) води насиљу и неправди. Крађа је духовни отровни плод идолопоклонства : поклоњење златном телету.

Онoј које се то тиче :

Ваш супруг се мора лечити од клептоманије и лажљивости најпре код психолога или психотерапеута, па потом и код духовника, када проплаче сузе покајања. Изабрани терапеут може бити православне или римокатоличке вере, па тек у нужности може се најмити протестант, али само онај тип старих протестаната. (Није истинито да терапеут може вити агностик и било које религије) Као његов брачни друг обавезни сте да пажљиво, хришћански и без увреда и тешких речи, предочите свом мужу не само знакове његове болести већ и сам порок у који је пао. Он би био обавезан да тај порок сам разобличи пред својим исповедником, па да лечење повери и одговарајућем психотерапеуту. Духовник и психотерапеут му могу много помоћи да размрежи своју неурозу и душевно и духовно оздрави. Болесник може да чита и литературу и неурозама, тзв. хистерији како се у пролости звала та сметња.