По светом Дионисију Аеропагиту

Демони или зли, пали, духови су порекли, издали и проклели своју анђелску добру природу и определили се за порочну. Они, дакле, нису зли по природи и по свом пореклу и произишли су из добра. Зли су по свом личном избору. Не покоравају се својој анђелској, доброј, природи, зли су по властитом опредељењу. Демони или ђаволои су седиште вечне ноћи и горе у преисподњи. Одевају се у човечији изглед, али и у друга створења. На пример, узимају главу јарца или деве, копитасте ноге, рогове, длаке по читавом телу и друге видове пројављивања и друге привиде. Демон је заводник и крвник људи подрезаних крила и настоји да свим саствараоцима Божијим сломи њихова крила. Пукотина је у унутрашњим везама са Богом и нарушавање целости с Њим. Насупрот Злом, Господ Христос људски, али и сав животињски и биљни свет, истргава из ђаволове власти светотајинством Свог Крста. Крст ослобађа од ђаволове тираније и враћа благодати, односно слободном располагању собом. Зли заробљују и опседају и уводе људе у психозу. Хермафродит је и травестита, полуго или наг. Сједињује се и са женским и са мушким начелом. Опредељује се за педерастију и за лејзбизам. Може бити мајмунолик, па и човеколик. Опсенар је и пародија је Бога, такозвани Божији мајмун. Човек – победник или човек – поражен, никада не треба да са демонима поступа као са себи равнима. Ђаво је подређен, не само свеопштем закону природе, већ и вери у Господа Исуса Христа и у Његово воскрсење. Зли је подређен и крштеном човеку, али понекада и упливише и у људски телесни састав, у његову, физиологију и изазива психозу или лудило.