Ко је прогоњен Христа ради у самој Цркви и ван ње ?

Ред у животу Свете Цркве, ствара ред у душама хришћана и обрнуто. Наш узор, апсолутни Човек и апсолутни Бог, позива нас да потпуно и слободно и радосно прихватимо, не само сиромаштво, већ и прогонство Њега ради. Својима дође, и своји га не примише (Јн 1,11). Прави хришћански живот је увек у сагласности са овим речима Христовим: Прави христовски живот је увек у знаку прогоњења. Сви прави хришћани ће бити лакше или теже уздрмани прогоњењем и од саме црквене институције. Откриће се до краја тајне свих безакоња, па и безакоња у виду верске обмане, „лажне браће“ , те и по цену отпадања од истине. Главна самообмана модерног свештеног лица, па и модерног човека уопште у пројављивању је верске обмане, али чија је цена отпадање од вере кроз симонију, корупцију и клерикализам. Међутим, главна самообмана модерног човека је лажни месијанизам који слави човека и његово имање као кривобога. Права Црква напредује између прогонства света и утехе Божје (Свети отац наш Августин Хипонски, De civitate Dei, 18,25). Права црква напредује из прогонства у прогонство. Покајање се остварује и спољашњим знацима помирења: страњем за прогоњење Христа ради, борбом за праведност и право (каноне Цркве), јавно признавање погрешака и грехова пред браћо и сестрама, али и прихватањем трпљења и истрајношћу остајања у прогонству због правде. Свети пут је узети свој крст и ићи даље за Господом, а не раскол. Чврстина вере је врлина која осигурава постојаност у настојањима за Добром. Он оснажује одлуку прогоњених Христа ради да се одупру искушењу и савладају препреку у моралном животу. Врлина чврстоте прогоњеног оспособљује да победи страх и смрт, те и да се одважно суочи са искушењем и прогонствима., не само од стране света, већ и од лажне браће. Exillum, егзил – прогонство, у ком су боравили многи великани свете Вере, није имаопукотине, већ је, ако је свети, остајао у самој Цркви. Врлина оданости Цркви даје мужественост да се прогоњени одрекне и жртвује властити живот да би одбранио свету ствар. Господ је снага моја и пјесма; он ми постаде спаситељ (Пс 118,14). "Ово сам вам казао, да у мени мир имате. У свијету ћете имати жалост; али не бојте се, ја сма побиједио свијет!“(Јн 16,33). Христов следбеник чува своју веру и за веру живи, исповеда је до краја, жртвује се до к-Раја, те и њу отвроено сведочи и шири је. Отворено признаје Христа пред људима и следи га на путу за Голготу, за време прогоњења. Прогонства и прогоњења увек су присутна у Цркви свих историјских раздобља. Служење вером и сведочење вере је нужно за спасење. Сваког који призна мене пред људима, признаћу и ја Њега пред Оцем својим који је на небесима.(Мт 10,32). Сами прогоњени носе велики крст и најпрозирнији су праликови цркве. Они су прочишћујуће изгнанство и повратак малог Остатка.Љубав Христова у прогоњениа извор је свихсветих врлина пред Богом. Њихова светачка жива свесност је да су сви њихови подвизи чиста Божија благодат. После овог земаљског прогонства доћи ће сладости слободе у великој Отаџбини. Ко је прогонио светог Јована Златоустог, Григорија Босослова, Нектарија Егинског, Николаја Жичког или Јустина Новог Богослова? -Па институција православне цркве, па тек онда и свет. Све из корена је исто и у Римокатоличкој цркви и поврх тога, њени прогони су били жешћи. Зацело сатанистички: инквизиције и крижарски ратови које нису предводили православни, већ римокатолици. Прогоњење и сатирање православних Срба и Рома у НДХ, те и Јевреја, одјек је крижарског рата и непокајно и непомирено је истребљење народа и језика (ћирилице) у Хрватској. Надбискуп Алојзије Степинац је знак тог непокајног истребљења. И на крају, хвала свима на састрадавању! Хвала свима на заједничком саподношењу у прогоњењу Христа ради!