Лк 3, 1-6

Ево, иду дани, говори Господ, кад ћу извршити ову добру ријеч коју рекох за дом Израиљев и за дом Јудин (...) учинићу да проклија Давиду клица права, која ће чинити суд и правду на земљи (Јр 33, 14-15). Добра ријеч је добро обећање – благовештење да ће се Спаситељ родити, проклијати као Давидова клица права. Она ће чинити суд и правду на земљи, односно, спасиће човечанство од греха и привести га Богу. Вера у девичанско зачеће Господа Исуса до данас наилази на бучно и грубо противљење, подсмех и несхватање неверника, Јевреја и многобожаца (Свети Јустин Философ, Dialogus cum Tryphone Judaeo, 99, 7; Ориген, Contra Celsum 1, 32.69). Верујући народ улази у дубину и сазире дух-душом неизрециве светотајинство Логоса Божијег који је постао човеком „ради нашега спасења“ (Вјерују). Црква живи у трајном и живом, те и будном, чекању другог доласка Господњег. Тада ће угледати Сина човјечег гдје долази на облаку са силом и славом великом (Лк 21, 27). Господ је дошао, долази, присутан је и доћи ће. Благодаримо на томе Богу, причешћујемо се Њиме и чекајмо Га са свешћу да време пролази, да смо овде привремено, да је наша нада сигурна. У Небеском Јерусалиму је. Овај свет погађају ратови, нереди са предумишљајем. Дај Господе да нам благослов примирја рата кабалистичко-сатанистичке Америке на челу са Клинтоновима против и са Православљем, на челу Светом Русијом и нашим Царем Владимиром Другим, долази кроз јуродивог Доналда Трампа. Бујају нереди са предумишљајем, побрканости разних врста, изопачености, страшне болести, глад и обезбожење у новој религији – јоги. Одрекавши се Бога, одбацивши га, човечанство и човек појединац припадају и распадају се у смрти, у небићу. Само нас Бог Логос може спасити.

Дјева данас рађа Превечнога; А земља Недоступноме дарује пећину. Анђели са пастирима славослове; а звездочатци, предвођени Звездом долазе да му се поклоне. Јер као нејако Дете ради нас роди се Превечни Бог. (Свети Роман Слаткопојац, Божићни кондак).

Зато, усавршите се, подигните главе своје, јер се приближило избављење ваше (Лк 21, 28). Црква настоји да у нама пробуди чежњу за вечним спасењем и за самим Спаситељем. Надвладајмо свет у нама и окренимо се бољим стварима. Ону светост, коју је Господ посејао у вама, љубљени моји, ницаће и расти, ширити се по целом земљином шару, те ће и донети плодове спасења.