Мт 26, 14-25

Нисте сви чисти (Јн 13, 11), изјава је Господња која описује лажну браћу. Заводник је онечистио човека сумњом у Божију реч. Падом у нечастиво, одбацује се Бог и Његово Царство. Одраз те побуне против Бога је у речима Светог писма: Бићете као Бог (Пост 3, 5). Ђаво гријеши од почетка (1 Јн 3, 8), он је отац лажи (Јн 8, 44). У свом религиозном (не и у побожном) владању, људи показују ограничења на изобличену Икону Божију, која је Христос. Преварени од Злога, људи су често у својим мислима били залуђени те су Божију истину замењивали лажју, служећи више створу него Створитељу или су живећи и умирући без Бога у овом свијету изложени крајњем очајању (Свети Августин Хипонски, Sermones, 96, 7, 9: PL 83, 588). Добра намера не рађа добрим делом ако је у себи грешна, као на пример лагање, клеветање и оговарање. Циљ не оправдава средства. Осуђивање Једно не може се оправдати као чисто средство да се оправда народ. Зла намера чини и дело злим које иначе може бити добар. (На пример: учинити добро из частољубља). Човек учествује у Мудрости и Лепоти Господњој и Он му даје способност и упућеност на Мудрост и на Лепоту. Тако човек разликује добро и зло, односно, истину и лаж. Зато се ваља суздржавати од кривоклетства. Људска реч мора бити у складу са Мудрошћу и Лепотом. Кривоклетник позива Бога да посведочи лаж. Христови ученици су се обукли у новог човјека, сазданог по Богу у праведности и светости истине (Еф 4, 24), одбацивши лаж (Изр 19, 9). Одбацивши, дакле, сваку злобу и свако лукавство и лицемерје, и завист и сва оговарања (1 Пт 2, 1) крштени морају бити нови човек. Лаж је свесна повреда истине са намером варања. Лагати значи говорити или радити против истине. Не ући у искушење немогуће је без чврсте одлуке дух-душе. Зацело, јер гдје је благо ваше, ондје ће бити и срце ваше (...). Нико не може два господара служити (...). Јер, не можете служити Богу и мамону (Мт 6, 21.24). И би збачена (...) аждаја велика, стара змија, која се зове ђаво и сатана, која заводи сву васељену, и збачена би на земљу, и с њом збачени бише анђели њезини (Отк 12, 9). Јуда Искариотски тражи удео за учествовање у издаји. Интересџија је. Синедрион му је одредио тридесет сребрњака, колика је била откупнина за роба. На етичком плану сребро симболизује похлепу, несрећу и очајање које оно изазива. Главари свештенички и старешине тражили су Христову смрт. Богочовек се враћа у Јерусалим да би се принео на крсну жртву и да би се јавио као једини Архијереј. Јеврејски прваци – Мосад, у својој крајњој мржњи измишљају разлоге и начине како да Га ухвате и убију. Јуда Искариотски пита: Шта ћете ми дати и ја ћу вам га издати (Мт 26, 15). То језиво питање поставио је ученик ког је Учитељ изабрао и волео као и друге ученике. Ето у какву тмину-помрчину духовне слепоће и заражености издајом упадају епископи, свештеници и сви крштени који допусте да њима овладају зле склоности и само Зло. Такви су такође Јуде Искариотске, јер драгоцено благо благодати – самог Господа Исуса Хрита продају за тричави новац, за пролазна задовољства. Сва та задовољства ће им се посуновратити и биће им на велику несрећу и очај. Таквих духовних пропалица, на жалост има помного међу онима који су васпитани на Свеучилишту Господњем.све су школе ђаволове следбе, осим школе Светог Еванђеља. Нису само Јевреји били против Христа, већ и ова лажна браћа. Ми хришћани искварених нарави делујемо силно против Господа и Његовог Еванђеља и увек смо јавно или тајно, прикривено, Господњи љути непријатељи. Молим вас, нека вас не завара наше лицемерје речима и празним обећањима. Ми смо интересџије, и нисмо чисти, као Јуда. Тајне службе све више прожимају све помесне Цркве. Браћо и сестре, одрекнимо се лажног брата/сестре у себи! Сачувајмо у себи чистоту Господњу и животом својим се ставимо непоколебиво у одбрану Еванђеља. Мрзимо фарисејску злобу која се заодева лукавством и позом доброг хришћанина да би постигао свој циљ. Мудрост тела је вечна смрт, а мудрост Духа Божијега је Мир и Радост. Увек ћемо остати духовни кепеци у светим врлинама, ако живимо покварено и лицемерно. Нека Свети Дух отвори и надахне све нас и очисти нас од сваке греховне љаге. Опрости нам наша издајства и издаје. Јудина издајства и неверства честа су у епископском и свештеничком звању, нажалост. Господе не допусти да Те изгубимо и да останемо без Твог божанског Живота. Господ Исус је после обећања евхаристијског Хлеба и Вина живота рекао: Не изабрах ли ја вас дванаесторицу? И један од вас је ђаво. А говораше за Јуду Симонова Искариота, јер он намјераваше да га изда, иако бјеше један од Дванаесторице (Јн 6, 70-71). Јуда, такође вољени ученик, уздигнут на високо достојанство апосотла, изабран за пријатеља за столом и као поуздан човек који има пуно поверење, дозволи себи да њиме овлада страст материјалног добитка и постаде издајица. Продаје свог Учитеља и чини најдушегубнију издају. Јуда је у Витанији лицемерно рекао: Зашто се ово миро не продаде за триста динара и не даде сиромасима?¬ А ово не рече што му бјеше стало до сиромаха, него што бјеше лопов, и имаше кесу, и узимаше што се меташе у њу (Јн 12, 5-6). Сада управо издаје Учитеља за тридесет сребрњака целивајући Га, знаком пријатељства. Јуда чини грозан злочин. При Тајној вечери Господ Исус му пружа залогај и одмах уђе у њега Сатана. Господ Исус му рече: Што чиниш, чини брзо (Јн 13, 27). Јуда Искариотски се придружио слугама тмине-помрчине, јер се острастио користољубљем и среброљубљем, тако честим свештеничким гресима. Сваки Јуда је већ професионални лицемер са стажом од тридесет-четрдесет година. Тако рећи целог живота је варалица и крадљивац и сад и издајица Спаситеља. Син Човјечији, дакле, иде, као што је писано за њега, али тешко ономе човјеку који изда Сина Човјечијег: боље би му било да се није ни родио онај човјек (Мк 14, 21). Јуда је још једном чуо Спаситељев глас: Јудо, зар цјеливом издајеш Сина Човјечијег? (Лк 22, 48). – Пријатељу, на то ли си дошао? (Мт 26, 50). Пријатељу што ти овде? Јуда је оглувео за ове благе речи. Спаситељ није дирнуо његово окамењено срце назвавши га пријатељем. Ђаво је ушао у њега. Он га је програмирао да учини тако грозан злочин. Мучи га и пече савест и Јуда бежи, али не бежи пред Господа Исуса и не баца се пред Његове ноге, не моли опроштај и без покајања умире. Јуда је био у заблуди да му се грех не може опростити, те узима сребрњаке и баца их у Храм, па оде и обеси се о рогач. Ето, шта од нас људи чини искушење? И обасути благодатима падамо у неверовање и издају. Тако и свештена лица која су починила Јудину издају ни мало не дира ни глас вере, а ни опомена савести и љубави. Глуви су за све Божије. Господе, не допусти да ми из првих редова око Твог светог Престола не злоупотребимо Твоју благодат. Дај нам да умремо пре него те издамо. Господе, дај нам снаге да све жртвујемо Теби. Господе, дај нам трпљења да живот сносимо тихо, смирено и стрпљиво. Када малаксамо, пружи нам Руку, отвори нам очи да се загледамо у Тебе и само Тебе сазиремо, те и да одлучним кораком пођемо за Тобом. И на крају мелем светог Јована Златоуста: „Бог је сирове неуке људе претворио у мудраце. Расуди: оно што је у Богу лудо, колико ли је мудрије од људи, и што је у Њему слабо, колико ли је од људи јаче“. (Из хомилије 4.3.4; PG 61, 34-36).