Однос духовника и духовног чеда

Одпочевши своје монашко послушање код светогорског старца, схиархимандрита Василија Гролимунда у скиту Светог Спиридона у Гајлнау у Немачкој (1989), у манастирима Крки (1991) и Драговић (1992-1995) у Далмацији, својом свештеномонашком службом и Речју ─ нарочитом врстом апостолата, храбрио је народ у држању свете вере и очувању самобитности. Потом га је рука Божја довела на Приморје да открије мироточиве мошти свештеномученика на превлаци Светог Архангела Михаила код Тивта(1996). Радују се те свештене душе и благосиљају с Небеса, јер је у то време почело литургијско прослављање њиховог мучеништва за Христа и њихове до Крста Христовог верне, распете љубави. Призвао је, затим, српски Златоуст, светитељ Николај Жички, оца Илариона да послужи и његовој светињи у манастиру Лелић (2000-2002) на велику радост побожног народа ваљевског краја. Затим, овај благочестиви монах одлази у манастир “Светог архангела Михаила” код Аранђеловца, где наставља свој мисионарски рад, као и преуређивање манастира који је затекао у незавидном стању. Богомдароване таленте, своју љубав и снагу, умну и телесну, нештедећи је уложио у сваки од ових Божјих домова, неуморно радећи на духовно-мисионарском и просветно-верском пољу. Сада се Отац Иларион налази у манастиру Светог Архангела Гаврила у Земуну.

Оче, реците нам у чему се састоји Академска Теологија?

Академска или учевна теологија је у ствари схоластика.Она је доктрина, односно, чине је идеје, ученост и образовање.Права теологија није у учености и образовању, већ у поезији, у песничкој уметности.Овом нашем времену много недостаје истинско богословље-поезија преподобног оца нашег Јустина Новог. Надамо му се.Другачији је пут академског теолога од пута подвижника, који се не бави интелектуалном рефлексијом већ молитвено бди на дверима свога срца. Након дугог труда, суза он постаје способан да својим истанчаним умом разликује Божанске од демонских енергија. Зато нема теологије без “разликовања духа” овакви подвижници имају изузетно велику улогу данас у очувању аутентичног православља..

Живимо у временима, у којим скоро сваки други човек пати од неке болести. Најчешће су оне, које су везане за психичко стање појединца. Можете ли нам нешто висе рећи о депресији, посматрано из угла Православља? Такође, често се помиње да је болест опомена Божија. Шта се заправо сматра под тим појмом?

Болест у Старом и Новом Завету пут је и начин покајања. Покајна верност Богу враћа изгубљено здравље и живот.”Ја сам Господ који даје здравље”(Изл 15,26).Болест ставља на пробу људски живот.То излагање опасности самога живота јесте болест. Сваки грех је болест. Депресија, или говорећи језиком аскетике, духовна сухоћа или пустиња, односно духовна болест је духовне душе. Депресија није психијатријска болест.

Поред глобалне кризе у којој се налазимо, често се говори и о кризи у Хришћанству. Можете ли нам нешто мало више објаснити о томе?

У данашњој општој пометњи идеја, мишљења и криза, те и поред кризе ауторитета, кризе вере, кризе епископата, кризе свештеничког сталежа, монаштва, криза Литургије, евидентна је и криза хришћанства. Индикатор те кризе је однос православног света према римском папи.Све је у кризи, осим светости.Зацело само Свети Божји нису у кризи.Црквена институција је у дубокој кризи, док она Црква која није установа људска, већ она права Христова Црква није у кризи упркос томе што је дефинишем само као предах између два гоњења.Наш хришћански живот није у кризи ако је “идење из пораза у пораз до коначне победе,” како вели преподобни ава Јустин.

Да ли би требало у том смислу одложити посету Римског папе Србији и СПЦ?

Не, првојерарха западног хришћанства, по мом мишљењу треба звати што пре у званичну посету, лепо га и хришћански гостољубиво дочекати и предочити му смерно сва непокајана места у нашој историји.Требало би му дати част коју му је увек указивао Свети Сава…

Живимо у веома тешким временима и његове сложености се појачавају из дана у дан? Реците нам шта је то Апокалипса? Како оцењујете “Слово о Апокалипси” – Андреја Тарковског?

То слово Тарковскиг се одвећ допало нашем образованом свету. По мом мишљењу он је у тој његовој “Световној концепцији” Откривења потпуно у заблуди.Упркос Тарковском, Апокалипса јесте слика коју чине обиље симбола.Тачно је да је Откривење велико поетско дело, али најмање два аутора-св.Јована Богослова и његовог ученика и сарадника Прохора.Умесан је покушај тумачења, али не и погађање и предсказивање.Сву симболичку аритметитику, геометрију, ботанику и зоософију дали су већ свети оци и учитељи Цркве.Уметник не може да буде срећан само ако је паганин.Хришћанин-уметник живи да би био овеома срећан.И нема веће ствари, упркос Тарковском, од спасења, које и јесте срећа, односно блаженство.

Оче, ових дана се много прича о случају “Црна река” . Реците нам које је Ваше мишљење по том питању? Да ли батине могу заиста бити лек?

Моји родитељи и учитељи су често употребљавали шибу и заушницу нада мном и мојим братом.Шта значи казнити дете?-Тући га?!Али човек није само тело. Он је и суштина.Неупоредиво је већи и трајнији бол и неугодност душе.Тамо где је дозвољено бити и вређати душе, ту је дозвољено и сакатити тела. Наркоманија је слаб доказ за морално оправдање батинања. Аргументум бацулинум чини лошу услугу Цркви, свештеничком достојанству и вери.Против сам силе, и уопште жестоке телесне казне, у васпитавању. Свештеник самим чином мучења животиња, а не људи, није у благодатном стању које је неопходно да би служио свету Литургију и делио Свете Тајне. Очигледно смо се уморили од неспособности да волимо и да служимо Богу и браћи. Поред тога претерано су скупе батине. Од 350 до 500, и више евра.

Оче, Вас монашки пут је веома трновит. Пролазили сте кроз велике невоље, неправде, искушења, али ипак познато је да сте велики борац за младе људе. Оклопљени Божанском љубављу, Ви просто ма где били увек изнова својом очинском љубављу привлачите младе, и имате велики број Академских грађана међу својим духовним чедима. Можете ли нам нешто рећи о избору духовника. Ко је заправо прави, а ко лажни старац?

Ја сам све своје духовнике сам нашао, па су ме они потом усинили, примили су ме у своја недра. Такође, и ја духовна чеда препознајем и препорађам као своја – љубављу.Оно што се ради у једној души има одјек на сваку другу душу.Док једна душа страда ја састрадавам, док се мучи или изгара неким осећањем. Једном речју, истовремено болујем са браћом од истих збивања у себи. Један је Дух, али свака душа му је саучесник. Све што је у Духу у сваком је, као у истом Огњу свако је искра. На тај начин свака је душа саодговорна. Зле пак душе су демонски прилог за вихор, а добре за мир, тишину и радост. За саваскрсавање.

Шта је за Вас духовничка одговорност?

Постоји поред личне и духовничка одговорност. Постоји и одговорност Цркве у морално-богословском и правном смислу. Ја нисам за одмазду, за освету, ја сам за опраштање. Нисам ни за казну.За поправне мере се тешко одлучујем.

Како саветујете своја духовна чеда? Реците нам нешто о покајању??

Тешко питање!Нема правила, сваки је поука јединствена. Мада ја обично не саветујем, већ настојим да предочим ствар. Ако пак, ипак, саветујем; саветујем узгред и непретенциозно. Модеран човек не воли и не усваја туђе искуство.

Познати сте као велики хуманиста, чак сте прошле године, у акцији “Познати служе” у Врњачкој Бањи,виђени са својом духовном децом у улози конобара. Наиме, заједно са својом духовном децом , прикључили сте се овој хуманитарној акцији чији је циљ био помоћ “Удружењу родитеља деце ометених у развоју”. Реците нам, колико су у ствари хуманитарна дела битна за спасење душе?

Пре свега, слаб сам ја хуманиста, а још слабији светоотачки, и хуманиста-човекољубац у духу Светог Евангелија! И не хвалите ме, јер похвалама разјарујете моје непријатеље и противнике. Та акција “Познати служе’ у Врњачкој Бањи је дело и принос Богу и браћи моје духовне породице. Ја сам као старији човек у тој акцији дисао чист српски ваздух и гостио се у дебелој ладовини. Додуше, неспретно сам продавао сладолед. Човекољубива дела су творили : Михаило Вукобратовић, филмски режисер, Лана Вукобратовић, филмски монтажер, Драгутин Топић, архиатлетичар, Јелена Биљана Топић, троскокашица, Иван Гавриловић, певач.Очекивао се и долазак Јелене Томашевић.Мени се чини да је потребније од непосредног зидања добра човекољубља, много нужније рушење зла.Такве су нам акције потребне. Предлажем свенародну, покајничку акцију у рушењу зла!

Оче високопреподобни, често се говори о избору духовника. Мене интересује, како Ви препознајете своје духовно чедо, обзиром да Ви као духовни отац узимате велику одговорност пред Господом за њих?

Ја знам своје и моји мене знају. Мој си у Богу ја те данас родих ! Ја сам све своје духовнике коа што су Виталије Тарсјев, † протојереј Павле Врбица, преподобни Јустин Нови, Преосвештени Атансије Јевтић, светопочивши светитељ Данило Будимски, Високопреосвештени Амфилохије, високопреподобни Василије Гролимунд, вископречасни Драган Нагулић и друге сам нашао, па су ме они потом усинили примивши ме у своја света недра.Оно што се роди у дохувном оцу, роди се у духовном чеду.Своје препознајем љубављу. Док, душа духовног чеда страда, мучи се или изгара неком врлином, страда, распиње се-састрадава, и васкресава истовремено, болује и препорађа се, од истих збивања у себи и син или кћер. Све што је у Духу Светом, у сваком је, као у истом Огњу, барем је свако искра тог крштења Огњем. А зле душе, па покварен духовни портод је прилог за вихор, а добри су за мир, љубав и радост у Духу Светом.Многи духовни синови и кћери су прилог за вихор, отпадају и непријатељски се усмере против оца! Такви су који падају под властиту анатему, изопштење. Самопорицање.

Оче, захваљујемо се што сте пронашли мало времена да одговорите на питања за наш форум “Живе Речи Утехе”. Радујемо се Вашем одзиву, и надамо се да ћемо имати чешће прилике да чујемо Ваше душекорисне савете. Оче, благословите и помјаните!

Богу нашему нека је слава и хвала !

Разговор за форум Живе Речи Утехе водила Соња Емерковић