Свакоме од нас у Цркви лако је да испита да ли препознаје глас доброг Пастира, јединог Архијереја, и само Њега следи. Недао Бог да они који су Његова слика и прилика буду до те мере непажљиви, охоли и тврда срца и да својим застрашујућим бесом и огреховљеним душама престраше Христово стадо. Нажалост, кроз историју је било много ових уљеза, разбојника и лажне браће. Међутим, правилно их окупља у стадо и напаса на зеленој паши благовештења светог Еванђела само онај који Господа проповеда. Еванђеље да се проповеда у целости, са укључењем и оних места која нису нама људима пријатна. Пролазећи кроз Врата која воде у Христа, заустављамо се пред пуном трпезом Његовог обиља хране и пића. Свето Еванђеље у целости обилује многим истинама које су људима скоро потпуно неприхватљиве као веома непријатне. Врата су отворена, али је мало оних који улазе на њих. Већина се оглушава о оно вонмен! Немају пажњу, позорност! У-себе-заљубљени и немилосрдни избацили су из тора синагоге све слепце од рођења. Синагога, чистећи се, избацила је из себе и самог Спаситеља, Месију, јер није био по њиховој вољи. Тим изопштењем, синагога је постала неплодна, јалова смоква. Издала је Бога и изгубила право да опстаје, и биће потпуно одбачена и укинута. У тој вери , када су православни запалили синагогу у Милану, свети Амвросије није хтео да плати отштету. Сматрао је да је њу наследила Црква Христова. Једини Архијереј сабраће у њу сав људски род. Поповштина, клерикализам је нова синагога.

Ево веродостојне слике Цркве: На отвореном пољу Тор и у њему овце. Око њега камени зид наткривен трњем. Зид има уски отвор – вратнице, за Архијереја и овце. Вратнице су добро замандаљене, јер су они у Тору као у збегу, чести плен разних лопова и лупежа. У Тор се може ући одозго, лествицама или преко отвора издубљеног у каменом зиду. Тај отвор су прокопали крадљивци и отмичари да би правили штету. Пастир – Архијереј домаћин је, благовештен овцама и веома познат. Негда је чувар био Мојсије, па потом Јован Крститељ. Архијереј познаје њихов глас, а и овце познају Његов. Све их зове по имену. Сваку овцу коју му је дао Отац чува и храни. Свиће, излазе сви, и иду на пашу, па на извор воде живе. Архијереј их предводи. Они га следе. Иду кад Он хода, стају кад Он почива. Познају Његов глас, а и овце познају Његов. Тај логосни Глас их обједињује. Боје се уљеза и престрашено беже на све стране и у нашем времену , када Црквом завладају безбожници. Нова синагога се претставља богослужбеним спектаклима и ритуалистиком без вере. Пусти је јалови обичај.