Пут је потрага за истином, миром и бесмртношћу у духовном, богословствујућем животу. Тај пут није бежање, већ налажење средишта целисходности. То средиште је Свето Еванђеље и Света Чаша. Успињање и уздизање према духовном напредовању, Небу, Обећаној земљи. Тај пут је поклоништво, ходочашће. Лични излазак из Египта, пролаз кроз пустињу, прелаз преко Црвеног мора, о којима пише Ориген. Тај пут духовно је средиште другог реда, како вели свети Мартин из Турона. Он је напредовање дух-душе у обожење. Зацело, он је пустоловина, авантура, дух-душе, јер је пут у унутрашњу промену, потребу и вапај за Новим обзором, хоризонтом, за Смислом. Човек тражи и налази своје свештено духовно племство. Ми Христови увек идемо на исти пут одбацивања себе самог, одвајања о ком пише Паскал, а то је путовање у своје срце, у своју дух-душу.

Пут је потрага за истином, миром и бесмртношћу у духовном, богословствујућем животу. Тај пут није бежање, већ налажење средишта целисходности. То средиште је Свето Еванђеље и Света Чаша. Успињање и уздизање према духовном напредовању, Небу, Обећаној земљи. Тај пут је поклоништво, ходочашће. Лични излазак из Египта, пролаз кроз пустињу, прелаз преко Црвеног мора, о којима пише Ориген. Тај пут духовно је средиште другог реда, како вели свети Мартин из Турона. Он је напредовање дух-душе у обожење. Зацело, он је пустоловина, авантура, дух-душе, јер је пут у унутрашњу промену, потребу и вапај за Новим обзором, хоризонтом, за Смислом. Човек тражи и налази своје свештено духовно племство. Ми Христови увек идемо на исти пут одбацивања себе самог, одвајања о ком пише Паскал, а то је путовање у своје срце, у своју дух-душу.

Господ је јасно указао на оног који ће га издати и отпустио га је, те и обзнанио Петру да ће га издати. Сви су опроштаји тешки, али овај Господњи опроштајни говор је неупоредив. На срећу, он је привремен и утешан, јер нам Господ обећава свој повратак. Шаље нам и Духа Светога да бисмо најпрасније с њим били сједињени до данас, а и у будућности. Овај дивни говор је повеља сигурне наде и утеха Цркве Божије на земљи. Утеха је у томе да верујемо у Бога и у Господа нашег Исуса Христа. Исповедати Бога као Створитеља свих земаљских лепота и Сина, који му је једнослушан и јесте права вера. Наш Бог је Бог Господа Исуса Христа. Христова вера је откривење у личности која нам је Пријатељ, Брат и Спаситељ. Та ортодоксност и католичност надилази овај свет и побеђује све што је у њему и у нама супростављено Богу. Чврста вера „пружа непобедиво духовно наоружање које одстрањује кукавичлук и страх те чини нешкодљивим свеоружје зла“ (Свети Кирил Александријски). Осигурано нам је место као и свима крштенима. Сви прелазимо према Оцу, јер нам је Господ Исус припремио место. „Не доводи у заблуду ни у беспутне крајеве онај који је сам пут; не вара ничим искривљеним онај који је истина; и не оставља у небићу онај који је живот“ (пише свети Хиларије) и додаје: „Ходај по мени, ходај у мени да предахнеш у мени!“

Пут је потрага за истином, миром и бесмртношћу у духовном, богословствујућем животу. Тај пут није бежање, већ налажење средишта целисходности. То средиште је Свето Еванђеље и Света Чаша. Успињање и уздизање према духовном напредовању, Небу, Обећаној земљи. Тај пут је поклоништво, ходочашће. Лични излазак из Египта, пролаз кроз пустињу, прелаз преко Црвеног мора, о којима пише Ориген. Тај пут духовно је средиште другог реда, како вели свети Мартин из Турона. Он је напредовање дух-душе у обожење. Зацело, он је пустоловина, авантура, дух-душе, јер је пут у унутрашњу промену, потребу и вапај за Новим обзором, хоризонтом, за Смислом. Човек тражи и налази своје свештено духовно племство. Ми Христови увек идемо на исти пут одбацивања себе самог, одвајања о ком пише Паскал, а то је путовање у своје срце, у своју дух-душу.

Господ је јасно указао на оног који ће га издати и отпустио га је, те и обзнанио Петру да ће га издати. Сви су опроштаји тешки, али овај Господњи опроштајни говор је неупоредив. На срећу, он је привремен и утешан, јер нам Господ обећава свој повратак. Шаље нам и Духа Светога да бисмо најпрасније с њим били сједињени до данас, а и у будућности. Овај дивни говор је повеља сигурне наде и утеха Цркве Божије на земљи. Утеха је у томе да верујемо у Бога и у Господа нашег Исуса Христа. Исповедати Бога као Створитеља свих земаљских лепота и Сина, који му је једнослушан и јесте права вера. Наш Бог је Бог Господа Исуса Христа. Христова вера је откривење у личности која нам је Пријатељ, Брат и Спаситељ. Та ортодоксност и католичност надилази овај свет и побеђује све што је у њему и у нама супростављено Богу. Чврста вера „пружа непобедиво духовно наоружање које одстрањује кукавичлук и страх те чини нешкодљивим свеоружје зла“ (Свети Кирил Александријски). Осигурано нам је место као и свима крштенима. Сви прелазимо према Оцу, јер нам је Господ Исус припремио место. „Не доводи у заблуду ни у беспутне крајеве онај који је сам пут; не вара ничим искривљеним онај који је истина; и не оставља у небићу онај који је живот“ (пише свети Хиларије) и додаје: „Ходај по мени, ходај у мени да предахнеш у мени!“

Господ је јасно указао на оног који ће га издати и отпустио га је, те и обзнанио Петру да ће га издати. Сви су опроштаји тешки, али овај Господњи опроштајни говор је неупоредив. На срећу, он је привремен и утешан, јер нам Господ обећава свој повратак. Шаље нам и Духа Светога да бисмо најпрасније с њим били сједињени до данас, а и у будућности. Овај дивни говор је повеља сигурне наде и утеха Цркве Божије на земљи. Утеха је у томе да верујемо у Бога и у Господа нашег Исуса Христа. Исповедати Бога као Створитеља свих земаљских лепота и Сина, који му је једнослушан и јесте права вера. Наш Бог је Бог Господа Исуса Христа. Христова вера је откривење у личности која нам је Пријатељ, Брат и Спаситељ. Та ортодоксност и католичност надилази овај свет и побеђује све што је у њему и у нама супростављено Богу. Чврста вера „пружа непобедиво духовно наоружање које одстрањује кукавичлук и страх те чини нешкодљивим свеоружје зла“ (Свети Кирил Александријски). Осигурано нам је место као и свима крштенима. Сви прелазимо према Оцу, јер нам је Господ Исус припремио место. „Не доводи у заблуду ни у беспутне крајеве онај који је сам пут; не вара ничим искривљеним онај који је истина; и не оставља у небићу онај који је живот“ (пише свети Хиларије) и додаје: „Ходај по мени, ходај у мени да предахнеш у мени!“