Јн 4, 5 – 42

Живу воду може делити народу Божијем само Логос Божији, јер је она вода благодати коју даје само Господ Исус. Благодатно дарован Дух Свети у ономе који га прима Извором из ког непрестано тече нов, све богатији живот благодати. Вода на самом извору је поточић, па нараста и шири се у реку, богатећи дух-душу и тело животом у благодати. Река благодати нараста у море, па у океан благодати светог Крштења која у дух-души ревносног хришћанина непрестано расте. То нарастање благодати догађа се у сваком достојном причешћивању, али и примања других светих тајни. Жива вода врије, те је не може прогутати ждрело смрти. Жива вода струји најузвишеније у небо, изнад смрти и гроба, те се излива у блаженства гледања лица Божијег, у вечну пуноту. Она је непресушни извор управо евхаристијом. У евхаристији дарује нам олтарски, жртвени, плод искупљења и тако нас оспособљује да располажемо залогом свог личног спасења управо примајући залог будуће славе. На такав начин ми течемо у вечни живот хранећи се и растући у Евхаристији.