Мт 10, 16-31

Господ своје следбенике упоређује са кротким овцама које Он шаље међу грабљиве вукове на пустим местима где нико не обитава. Те кротке словесне овце, Господњи ученици, морају бити природно обдарени способностима као што су мудрост и трезвеност дух-душе, е да би примили од Духа Светога и натприродне способности. Трезвену разборитост Господ Исус види у змији. Апостол је најпре хагиотерапеут. Он мора најпре лек на себи искусити, како би се научио да га правилно прописује на добробит свима. У противном, апостол убија, а не лечи. Лажни апостол је тај који доноси поремећај у дух-душу, уместо да усклади биће и његово духоумље. Апостол је психогог, јер он непрестано убија змију у себи и у браћи и сестрама својим. Господ говори о мудрости змије која је само симбол умерености као предуслова равнотеже дух-душе, али она је пословично лукава (Пост 3, 1). Лукавство је патворина мудрости. Веома мало или нимало ће онај који за Божије Цартсво учинити који безглаво срља у сваку погибељ и који упада у сваку клопку. Зато апостол најпре осваја праву еванђелску меру и не води рачуна о околностима и приликама у којима је пре свега проповодник науке Христове. Мудрост о којој је реч потпуно је страна свакој лукавости и препредености која је код апостола још одвратнија. Дакле, прави апостол мора бити безазлен као голуб и остати мудар. Спој безазлености и мудрости се може постићи само у дугогодишњој Господњој школи. Тај привидно противречан спрег Духом Светим бива исправљан и допуњаван оним што правом апостолу недостаје. Та безазленост голуба симболизује Духа Светога. Свети Дух је према Еванђељу безазлен. Из Нојеве барке нам доноси гранчицу маслине – мир и склад, хармонију. Знак је и апостоловог сублимованог порива телесности, те и препорођења у светом крштењу и миропомазању. Безазлен је само човек просвећен Духом Светим. По Оригену, та безазленост значи чисти невин поглед апостола (Хомилија 2, на Пјесму над пјесмама), односно, она значи просвећеног новог човека у Христу. Безазленост и мудрост спајамо у дугогодишњој школи живота по Еванђељу. Дата нам је духовна мудрост да се пазимо и чувамо од људске злонамерности. По синагогама и у нашој реалности прави апостоли су непожељни, а често и безбожничке власти не желе свете апостоле и бивају ускогруди и сурово строге. Прави апостол ће и у нашем времену имати прилику да сведочи Христа и пред новим паганима, нашим савременицима. У овом нашем свету имамо многе прилике да мученички пострадамо. Дух мудрости ће и нама олакшати страдања и устостручити снагу и моћ да их поднесемо. Христову свету Цркву, свештенство и верни народ подједнако ће пратити неразумевање и одбацивање од стране света. У њеним редовима ће се јављати и они који умишљају да су они Црква, па ће се израђати у њене прогонитеље изнутра, како просторно, тако и временски. Засешће лажни епископи крвници на свете катедре. Јављаће се расколи или раздори, не само у помесним Црквама, већ и у породицама. Бивала су и биваће деобе на Христове и Антихристове. На свакој страници историје Цркве се у то можемо осведочити. Господње речи се испуњавају дословце и то на нечовечно демонски окрутан начин, као у светом Јасеновцу и другим местима где је порицан, проклињан, Господ наш Исус Христос. Оваква и слична прогонства царског свештеног народа ће трајати до свршетка света. Увек ће благоверни бежати из места у место где ће их прогонити. Хришћани ће увек тешко налазити луку мира и спокоја, па зато нас сам Господ позива на одважност да издржимо до краја и обећава нам: Ко истраје до краја спасиће се. Ваља много трпети и не малаксавати у оним страдањима која не можемо избећи. Спас и награда чека само благоверне који издрже до краја. Маран ата! Дођи, Господе Исусе!