Моје је име Христина, бавим се дизајном и са изузетним успехом сам завршила факултет и започела професионалну каријеру. Међутим, десило се да сам се због неуредног живота озбиљно душевно разболела. Знаци те болести почели су да се јављају када сам ступила у самосталан живот. Први озбиљнији знаци болести очитавали су се у снажној депресији и осећају егзистенцијалног страха, па и страха од смрти. Родитељи су ме водили код разних доктора психијатрије који нису налазили адекватно решење осим узимања седатива. Проблеми су након три године борбе са депресијом кулминирали до мог смештања у душевну болници са озбиљним знацима суицидног понашања. Дијагноза лекара није била оптимистична и једино су ми препоручивали узимање јаких умирујућих седатива. Имала сам снажан осећај изгубљености по лавиринтима свести и подсвести, где сам из трена у трен упадала у невероватна стања праћена зверским страхом за свој живот. Било је то право искуство пакла.

Пре него што сам упознала старца познатог оца Илариону, пролазила сам кроз фазу непрекидног плача и кајања за све што сам проживела. Старац је у мени препознао присуство демонских сила и прихватио је да ме лечи хагиотерапијом. Духовни лек је био неизоставно присуство Литургији у цркви и строг пост код куће. Такође сам два пута била присутна у молитвама јелоосвећења, у размаку од годину дана.

Када сам се мало прибрала, запитала сам старца какав ми живот препоручује, да ли да се удајем или да одем у манастир. Старац се молио ави Јустину Ћелијском чудотворцу да ми подари савет. Ава Јустин ми је по старцу послао поруку да ће када добијем ружу у наредном блиском периоду то значити да ћу да се удам и да ће неко бити са љубављу стално уз мене.

Пролазили су дани а нигде руже, прошло је и годину дана, а ја сам добила само две хибридне руже без мириса, тако да сам закључила да то није оно што очекујем и да је вероватно монашки живот оно што ме чека. У току тог времена, а и знатно касније, упорно сам ишла на Литургију, постила и исповедала се код старца. Тек после три године упорног труда и рада, када су из дана у дан резултати бивали све бољи и бољи, када се имагинација стопила са реалношћу и моја прозорљивост драстично побољшала, када је опао притисак и бол у грудима, и нестала блокада мисли... стиже и ружа.

Десило се то приликом моје посете са старцем двема женама којима је била потребна његова помоћ; често смо ишли у такве посете. Једна од жена, госпођа Злата је на самом растанку са нама убрала једну омању црвену ружу која је јако лепо мирисала, и рекла: „Не старче, ова ружа није за вас већ је намењена за Христину!”. Старац се изненадио и радосно ускликнуо: „Христина, па ово је ружа коју си тако дуго чекала!”. Ружа која симболизује духовну чистоту и слободу срца и тела од сваког демона, осећај мира и Божанске љубави и искуство раја. Присећам се да сам, док сам стрпљиво чекала ружу, упознала једног човека веома наочитог и стаситог који ми се допао, али од страха да ме не повреди или ја њега да не повредим нисам смела да му одговорим на позив. После доласка руже, младић ми се поново обратио веома нежно и заштитнички, са пуно љубави. Његова крила анђела су ме загрлила и тако нађох утеху и љубав коју сам од Бога молила.

Напомена оца Илариона: Редован литургијски живот под надзором духовника