Откривамо ко је отац Иларион, звездаш у улози духовног вође Партизана

Ја сам звездаш, али у томе што сам духовни вођа Фудбалског клуба Партизан нема ништа шизофрено. Можда јесте мало незгодно, али није грех - каже за “Блиц” отац Иларион Ђурица.

Црно-бели су на прагу 26. титуле, од момента када је екипу преузео Зоран Милинковић остварили су пет победа и један реми у првенству. “Уз божју помоћ и срећу јуначку”, најавио је шеф стручног штаба шампионске амбиције по доласку у клуб из Хумске, Отац Иларион Ђурица се савршено уклопио.

- Моја сарадња са Партизаном је управо и проистекла из дугогодишњег познанства са Зораном Милинковићем. Пратећи њега, упознао сам многе фудбалере, бивше и садашње. Проналазио своје духовне синове. Они су изабрали мене, са радошћу сам прихватио да помогнем.

Сусрети су разнолики.

- Они долазе код мене. Било је и појединачних обраћања, групних. Независно од Партизана, код мене долазе Зоран Милинковић, Владимир Волков, Илија Столица, Божидар Урошевић, многи други.

Волков је у дербију против Војводине постигао два гола, али отац Иларион Ђурица каже да то нема везе с њим.

- Наравно да знам да је Волков дао два гола. Али нема ту моје заслуге, никаквог утицаја, мада Волков или Милинковић вероватно мисле да има. Пратим их молитвама, саветујем. Ту сам да вршим своју службу, они следе своју веру, ја им дајем колико траже.

Јеромонах фудбал гледа и уживо и путем ТВ-а.

- Пратим фудбал, наравно. Не толико често уживо јер се поклапа са богослужењима, али се пронађе времена.

Духовни вођа Партизана има намеру да развија идеју о духовности спорта.

- Спорт је многобожачка преокупација, дубоко је зароњен у многобожачку религију. Ислам зазире од идолопоклонства у спорту, зазире јеврејство, ништа мање ни хришћанство. Спорт је код нас дошао под велику сумњу и моја жеља је да уведем духовни ред у спорту.

То подразумева повратак неким заборављеним вредностима.

- Пре свега, мислим на љубав и поштовање супарника - завршио је отац Иларион Ђурица. Беседа играчима и стручном штабу “Играјте раздрагано, као деца, не тражећи, не размишљајући и не питајући се за циљ - круну, венац славе! За вашу спортску срећу благотворно је да не будете као „луда ђеца“ из наших епских песама, већ да будете она деца коју је позвао к себи у светом Евангелију, наш Господ Исус Христос. Ваша игра је довољна, ако играте надахнуто и добро, поштено, лепо и пријатно, али и никоме опасно и штетно. Играјте најбоље што знате и умете, то је ваш свети циљ! Јунаци! Морате своја тела немилосрдно „угрозити“ да бисте духовно процветали у оно што се зове срећа непрестаног побеђивања! Свладајте у вашој духовној игри на зеленој трави, покорите их, обуздајте и нагањте их у теснац! Надмашите, наткрилите их као противнике, а не као непријатеље. Морате мислити у великим раздобљима када ваша спортска срећа доспева, а када приспева. То нека буде ваше гесло које вам ту срећу доноси. Настојте да се радујете, да будете срећни на рачун свог тима, састава, па тек онда и у своје властито. Када вам крене добро, када сте срећни и задовољни, одмах остварите одушка, у јединству са саиграчима. Иживите све вишкове радости и задовољства, али без разних порока, као што је допинг, алкохол и „qуоупиес“ ђаволица. И жените се млади! Прави фудбалер пита како и шта воли и моли се за себе, саиграче и за благословену женидбу. Када је испуњен срећом, нека је одмах подели са друговима као братско добро, као благослов царског свештенства. А царско свештенство су сви крштени и миропомазани!”