Мт 5, 20-26

Бог је Мир, али Он је и Помиритељ, увек спреман да се увек помири са нама. Од нас се тражи кајање и задовољење за грехове, односно измирење са свима. За нас тај захтев Мира и Помиритеља је често неостварив, те и тобоже немогућ. Радије бисмо пристали на прописе Мојсијевог закона у тумачењу књигозналаца и фарисеја, када би Бог примио то спољашње приношење, прописане обреде, па и разна жртвоприношења. Али Бог неће јагње, а ни неку другу животињу! Бог тражи најбоље и највише од нас. Он тражи наше срце. Христос Господ, не само да нам забрањује, већ и осуђује, убиство. Он строго забрањује и вређање, омаловажавање, онеспокојавање и осуђивање свога брата. Мојсијев закон забрањује свако вређање, љутњу на брата, те и ругање. За те грехове, може очекивати геенски, паклени огањ. Осуђује се све наведено и у Новом завету. Осуђује се чак и надевање погрдних имена: „рака“, у значењу „безбожниче“, „будало“. „А ја вам кажем, да ће за сваку празну реч који рекну људи дати одговор у дан Суда“ (Мт 12,36), вели Господ.

Не заваравајмо се, немогуће је да се са Богом измиримо, ако нисмо у миру са својом браћом. Нема праве побожности и здравог богословствовања, ако оно није изражено у песми, псалму, срдачних људских и братских односа. Ни епископ, а ни верник, не сме никоме ускратити општење речима, поздравима и благодарењима, јер ће њима Бог ускратити своју благодат и оглушиће се на њихове молитве и приношења, те ни једно неће допрети пред лице Божије. Положимо међусобно помирење и међусобну братску љубав, па ће нас Дух Свети привести у јединство светих духова. Не питајте се ко је крив!? – Сви смо криви за све! Сви смо криви за све, како каже Достојевски, већ се миримо и измиримо већ на путу. Измирени нећемо одговарати вечном Судији, па посмртно нећемо одговарати, те и нећемо посмртно испаштати за своје грехове. Ми смо браћа добре воље која путујући кроз духовни живот стичу своју вечност. Господа „следимо не зато што (Њему) треба наше служење, него да нам удели спасење“ (Свети Иринеј Лионски, час. II стр. 53-54/ Књ 4, 13 – 4, 14. 1: Sc 100, 434-540). Следити Спаситеља значи бити састваралац свог спасења, учествовати у њему и стећи sветост. Не славимо Бога тиме што га следимо, већ Он прославља нас што га следимо. Зато: „Хоћу да онде где сам ја буду и они да виде славу моју“.